KOVID OTPAD POTENCIJALNO OPASAN: Ovo su instrukcije za njegovo odlaganje
Početak treće godine pandemije korona virusa je na pragu. Ceo svet je na trenutak stao, a pred čovečanstvom su se našla mnogo važna pitanja. Jedno od njih jeste i svakako ono koje se odnosi na očuvanje životne sredine.
Maske, rukavice, lekovi, ambalaže sredstava za dezinfekciju, korona testovi... Kovid otpad, njegovo odlaganje i tretman postavio se kao nova vrtsa izazova. Kako su za Telegraf.rs objasnili iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, ovakav otpad se smatra potencijalno infektivnim i samim tim, potencijalno opasnim.
- Zato upotrebljene maske, rukavice i ostali otpad nastao tokom medicinskih pregleda, u dijagnostici ili lečenju kovid pacijenata, mora biti adekvatno zbrinut. Prema propisima EU i Svetske zdravstvene organizacije njega je potrebno sterilisati i drobiti do neprepoznatljivosti, a zatim ga pod posebnim uslovima predati na odlaganje ili na insineraciju - navedeno je.
ZA SRPSKE DRŽAVLJANE MOGUĆ ULAZAK I BEZ POTVRDE O VAKCINACIJI: Najnoviji uslovi za putovanje u Nemačku i Austriju
Novi šok trend na mrežama: Devojke nude ispunjenje SVIH ŽELJA ZA NOVU GODINU - imaju i cenovnik (FOTO)
SVE ŠTO TREBA DA ZNATE O "OMIKRONU": Najviše zaraženih među mladima, a novi soj korone mogu da detektuju samo PCR testovi
Kako stoji u uputstvu pomenutog ministarstva, za postupanje sa infektivnim i medicinskim otpadom u toku pandemije koronavirusa, a u skladu sa odredbama Zakona o upravljanja otpadom, proizvođač otpada je u obavezi da taj otpad preda operateru koji poseduje dozvolu koju je izdao nadležni organ za tretman te vrste.
- Sav otpad koji nastaje od pacijenata koji su zaraženi korona virusom je infektivni medicinski otpad, odnosno opasan otpad, te se kao takav mora tretirati pre odlaganja (sterilisati i samleti).
Osoblje koje rukuje njime mora imati komplet zaštitu za jednokratnu upotrebu.
- Transportne rute moraju biti jasno unapred određene i definisane. Vozila za transport medicinskog otpada se koriste isključivo za tu namenu. Ne smeju se upotrebljavati u druge svrhe dok traje opasnost od zaraze virusom - navodi Ministarstvo.
Imajući u vidu da se mesta tretmana infektivnog otpada nalaze unutar zdravstvenih ustanova, neophodno je tom posebno određenom prostoru posvetiti odgovarajuću pažnju.
- Obraćajući pažnju da je količina biološog agensa pri pakovanju visoka, potrebno je kod pakovanja infektivnog otpada u transportne kasete koristiti odgovarajuće zaštitne rukavice kao i ostala obavezna lična zaštitna sredstva za osoblje, kao što su jednokratna odela i maske, kao i naočare i sl. Navedeno postupanje će doprineti očuvanju dezinfekcione barijere na ulazu u mesto tretmana infektivnog otpada. Neophodno je nakon ubacivanja infektivnog otpada u postrojenje za tretman infektivnog otpada, za svako posebno autoklaviranje, sprovesti detaljan higijenski tretman mesta tretmana infektivnog otpada, transportnih kontejnera i radnih površina.
Kako se navodi, transportni kontejneri se posle svakog pražnjenja tretiraju sa natrijum hipohloritom u propisanoj koncentraciji, zatim se tretiraju sa odgovarajućim abrazivnim sredstvima za čišćenje i nakon toga se ponovo tretiraju sa natrijum hipohloritom.
- Nakon sprovedenih navedenih postupaka, transportni kontenjneri mogu ponovo da se koriste za transport infektivnog otpada. Mesto tretmana infektivnog otpada, uključujući i radne površine, potrebno je između svakog tretmana, odnosno autoklaviranja, takođe tretirati sa natrijum hipohloritom u koncentraciji koja je propisana za tretman površina.
Takođe, dodaju da je prethodne godine, u odnosu na 2019. godinu zabeležen posrast količine ovog otpada.
- Prema podacima Agencije za zaštitu životne sredine, u odnosu na 2019. godinu, postoji blagi porast u proizvodnji medicinskog otpada u zdravstvenim ustanovama. U 2019. godini je prijavljeno 3.225 tona ovog otpada, a u 2020. godini 3.542 tone. Ministarstvo zaštite životne sredine je odmah na početku pandemije, u skladu sa smernicama Svetske zdravstvene organizacije, izradilo Uputstvo za postupanje sa infektivnim i medicinskim otpadom u toku epidemije virusa korona.
Vrste i količine otpada
Kako takođe stoji u navodi ministarstva, kovid otpad se može razvrstati u nekoliko kategorija.
Najpre, tu je čvrsti otpad u koji spadaju: zaštitna oprema, sredstva za negu i lečenje, otpad od lekova i kontaktna ambalaza za lekove i dezinfekciona sredstva (farmaceutski otpad) i slično, u količini do 1,5 kg/krevet/dan. Tu nije uključena kontaminirana posteljina za jednokratnu upotrebu.
U tečni i polutečni otpad ubrajamo hemijski otpad iz laboratorija, otpad od hrane, ekskreti i sekreti, urinarne kese i dr. u količini do 0,5 kg/krevet/dan.
Testiranje na COVID-19 se vrši uzimanjem brisa, najčešće iz grla, ili uzimanjem krvi za serološku analizu. Otpad koji nastaje nakon testiranja pripada otpadu kontaminiranom krvlju i telesnim tečnostima, što spada u treću kategoriju.
U Beogradu postoji 29 autoklava i sterilizatora kapaciteta oko 30 kg/h za tretiranje kovid otpada. U ostatku Srbije postoji još 92 uređaja
