KUPUJETE KAFU, HEMIJU I GARDEROBU NA PIJACI? Evo zašto to ne bi trebalo da radite
Kafa i druga akcizna roba, čokolada, garderoba, tehnika, hemija, kozmetika i slični proizvodi ne bi smeli da se prodaju na pijacama bez izdavanja računa i plaćanja poreza, a ta roba nalazi put do tezgi zbog neadekvatne primene propisa, kažu u NALED-u
Prodaja takve robe na oko 410 pijaca u Srbiji bez izdavanja računa i plaćanja poreza, predstavlja veliki izvor sive ekonomije i nelojalnu konkurenciju legalnoj privredi.
KAKO ĆE SRBI SLAVITI SLAVU U DOBA KORONE? Starešina hrama i epidemiolog izdali važnu preporuku
PATRIJARH IRINEJ OSVEŠTAO: Posle 300 godina ponovo će se čuti sva zvona sa prve zadužbine Stefana Nemanje
PRESEK STANJA: Ova tri grada u Srbiji imaju najviše zaraženih korona virusom danas
To je jedan od glavnih zakljucaka nove analize NALED-a i GIZ-a, koja se bavi pijačnom prodajom takozvanih nesopstvenih proizvoda, odnosno artikala koje trgovac ne proizvodi, već ih samo preprodaje, a neretko je reč o robi nabavljenoj putem šverca.
Na pijacama ima oko 70.000 prodajnih mesta, od čega 68 odsto čine tezge, na kojima najviše ima poljoprivrednih proizvođaća i zanatlija odnosno onih koji kao prodavci sopstvenih proizvoda mogu da posluju kao paušalci i bez fiskalne kase.
U NALED-u navode da su dva tipična primera kako na tezge stiže tehnika, hemija, konditorski i drugi proizvodi.
Predsednik NALED-ovog Saveza za fer konkurenciju i direktor korporativnih poslova Philip Morris Services Ivan Miletić objašnjava da je prvi da prodavci u statusu preduzetnika-paušalaca prodaju nesopstvene proizvode, a inspekcije to ne sankcionišu kao nedozvoljenu aktivnost.
Drugi primer su, kaže, neregistrovani trgovci koji do tezge dolaze tako što je uzimaju u "podzakup" od prodavaca koji ispunjavaju uslove za rad na pijaci.
Neizdavanjem računa krše i Zakon o zaštiti potrošaća, jer im ne ostavljaju mogućnost da reklamiraju proizvod, a slična praksa zastupljena je i kod uredno registrovanih trgovaca na pijacama koji izbegavaju da evidentiraju promet preko kase kako se ne bi videlo koliki promet ostvaruju.
U NALED-ovom istraživanju stavova o sivoj ekonomiji, građani su istakli da, ne računajući sveže namirnice, na pijacama najviše kupuju garderobu (30 odsto odgovora), kozmetiku i kućnu hemiju (27 odsto), konditorske proizvode (22 odsto), kafu (15 odsto), elektromaterijal i alat, cigarete...
Problem je, navodi se, nedovoljan nadzor nad prodajom nesopstvenih proizvoda.
Pijačne uprave, napominju u NALED-u, najčešće kontrolišu samo da li zakupac tezge ima ugovor o zakupu dok nemaju nikakav osnov i mehanizam da oduzmu robu i izbace trgovca s pijace.
NALED preporučuje na prvom mestu usklađivanje i preciziranje svih propisa koji regulišu pijačnu prodaju, kako bi na pijacama samo prodavci poljoprivrednih proizvoda imali pravo na prodaju bez izdavanja fiskalnih racuna.
Predlažu i mogućnost uvođenja posebnog režima oporezivanja za prodavce nesopstvenih proizvoda koji bi u obzir uzeo njihove niske prihode i omogućio im legalan rad.
Preporuka je i da se bolje koordinira nadzor inspekcija i pojača savetodavni nadzor, ali i da se radi na podizanju svesti potrošača da imaju pravo da traže račun za sve kupovine na pijaci.
Jedan od dobrih mehanizama, smatraju, moglo bi da bude postavljanje tabli na ulazima pijaca koji bi informisali građane koji proizvodi smeju da se prodaju na tezgama, a koji samo u lokalima u okviru pijace.
