Lapot, najsurovi srpski običaj: Zakonski nije bio dozvoljen, ali je u društvu bio prihvaćen
Lapot u etnografskoj literaturi se vezuje za predhrišćansku religiju i stari običaj ubijanja veleposednika koji dostigavši izvesne godine, više nije u stanju da vodi imanje pa je potrebno da na njihovo mesto dođe neko mlađi.
Ovaj običaj nije bio zakonski dozvoljen ali je u društvu bio prihvaćen. Lapot se obavlja tako što se starac odvede dalje od kuće stavi mu se pogača ili proja na glavu i pre udarca teškim maljem izgovara se rečenica: "Ne ubijam te ja, nego ovaj hleb"! Postoji priča da je u davna vremena u nekoj zemlji živeo starac koji je imao sina i unuka.
Starac je imao puno iskustva, ali nije mogao više da radi. Sin mu je bio u punoj snazi, ali nije imao mnogo iskustva. Unuk je bio mali, i nije mogao još da radi. Naišle su gladne godine. Objektivno, nije bilo hrane za sve. Ako budu čekali-svi će umreti od gladi. Ako prvo umre starčev sin neće imati ko da radi, pa će ostali isto umreti od gladi. Ako prvo umre starac, neće imati ko da daje savete, pa će ostalima viti teže. Ako prvo umre unuk -nema budućnosti.
Lapot kao izbor iako težak, bio je racionalan pa je izbor pao na starca. S druge strane, sin je znao da i njega čeka ista sudbina u budućnosti. Ipak, mora se reći da je u davna vremena životni vek uvek bio kratak i da je jako malo ljudi doživljavalo duboku starost, tako da je lapot često bio predmet zloupotrebe kako bi se neko mlađi dokopao gazdovanja imanja.
