BRANIMIR ZNA TAČNO KOJE GODINE ĆE UMRETI! Već ju je ugravirao na spomeniku, a nećete verovati kako je do nje došao (FOTO)
Izuzetno zanimljiva priča
Branimir Reljić iz Ljiga već unapred zna kada će se preseliti na onaj svet. Na sopstvenu spomen ploču koju su supruga Grana i on lično za života sagradili, napisali su i tačnu godinu smrti, vodeći se jednim nesvakidašnjim proračunom, koristeći genetske predispozicije Branimir ovih predaka.
POSTAVLJEN KRST IZNAD MILEŠEVE: Fantastičan poduhvat helikopterske eskadrile Vojske Srbije (VIDEO)
"BILA SAM PREPLAŠENA..." Majdanpečanka otkrila kako je samo zahvaljujući vakcini izvukla živu glavu iz bolnice
"SLEDEĆA MERA - ZAKLJUČAVANJE" Ako se ne vakcinišemo, stvoriće se varijanta virusa od koje niko NEĆE BITI ZAŠTIĆEN
- Svi moji preci živeli su od 83 do 88 godina, na osnovu toga ja bi trebalo da živim još četiri godine. Svoju suprugu nisam prisiljavao, pitao sam je da li želi ili ne s obzirom na to da samo više od pola veka u braku, iako je šest godina mlađa, da po mom proračunu stoji da će imati i tri godine udovičkog staža. A da moje računanje ne greši, evo čistog primera, moj rođeni brat umro je u 84. godini, svega nekoliko dana pred sopstevni rođendan - rekao je Branimir Reljić.
Ovaj Ljižanin kaže da se smrti ne boji, i da je to nešto što se mora deseti, prirodno je da se ljudi i rađaju i umiru. A na pitanje da li će se uplašiti ako njegov proračun nije tačan, i poziv stigne sa zakašnjenjem, da li će promeniti, odgovor je simboličan.
- Ako bog odluči da okasni sa pozivom, ja datum smrti neću menjati na spomeniku, to je božiji dar. Mnogi su se bunili zbog čega to pišem, rekao sam to je moja volja. Dodao sam na spomenik pisanim slovima "počivajte u miru, Bobana sa porodicom", kamenorescu ne bi pravo pa me pita zbog čega tako, ja mu odgovorim "nemoj da te mušterije uče poslu" - izjavio je Reljić.
Branimir dodaje da na ljiškom groblju postoji mnogo spomenika na kojima, iako su mnogi pomrli, nedostaju poslednja dva broja.
- Ja mislim da se tu ne radi o novcu, već je to nemarnost tih naslednika koji se ne sete i po nekoliko godina da obiđu svoje pretke, i to mi je bila najveća inspiracija da napišem - i dodao da njegovim potomcima ostaje da kada umre samo ga zakopaju.
Branislav je celog života krojio drugima odela, svoju sudbinu, ali i godinu smrti. U njegovom životu ništa se ne prepušta slučaju. I to je ovaj krepki Ljižanin duboko urezanim slovima na poleđini spomen ploče napisao "živeli smo kako smo morali skromno i tiho, otićićemo kada nas Bog pozove".
