Ljiljana je PRAVI SRPSKI HEROJ! Bivša MISICA, majka ŠESTORO DECE kao dobrovoljac poginula je na Kosovu 1999. godine (FOTO/ VIDEO)
Neverovatna priča o njenoj hrabrosti
Ljiljana Žikić, bila je Mis Srbije 1978. godine, magistar organizacionih nauka i majka šestoro dece, a poginula kao dobrovoljac na Kosovu 1999. godine.
Pročitajte i:
- Hrabri specijalac Vojske Srbije sprečio ORUŽANU PLJAČKU usred Beograda: Pljačkaš je uperio pištolj u njega, a onda je nastao HAOS (FOTO)
- SPAS ZA PEĆKU PATRIJARŠIJU: Nakon restrikcije vode od strane Albanaca, ispred manastira izbio GEJZIR (VIDEO)
- Srbija pamti svog HEROJA: Major Radosavljević na današnji dan dao svoj ŽIVOT braneći srpsko nebo
Ova hrabra Kragujevčanka rođena je 9. marta 1957. godine u Kragujevcu gde je kasnije pohađala muzičku i baletsku školu. Bila je angažovana u dečjem pozorištu "Joakim Vujić". Kao devojka, pobedila je na takmičenju za Mis Srbije 1978. godine. Studirala je i diplomirala na beogradskom FON-u kao inženjer organizacionih nauka.
Bila je majka šestoro dece koju je dobila iz dva braka.
Kao dobrovoljac 125 motorizovane brigade Vojske Jugoslavije tokom NATO agresije neustrašivo je obavljala borbene zadatke, a život je dala za svoju otadžbinu 1. aprila 1999. godine, kada je poginula u blizini sela Ljubenić, kod Peći.
Posthumno je odlikovana Ordenom u oblasti odbrane i bezbednosti prvog stepena.
Ljiljana je napisala pesmu "Braniću Srbiju i kad budem mrtva" koja je objavljena 26. aprila 1999. godine u kojoj je opomenula svoj narod da je važno da sačuvamo barem zrno stida u sebi.
Njena zbirka pesama "Kako ti je" posvećena je njenoj deci, koja čuvaju uspomenju na nju i njenu hrabrost.
Reči pesme "Braniću Srbiju i kad budem mrtva" i danas lede krv u žilama svakome ko je pročita:
"I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k`o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati
ni grob mi neće reći da me nema.
Izniknuću svuda gde se miče cveće
gde vazduha ima i gde nema, tamo
za sve ću biti i za šta se ne zna
i za ono kol`ko možemo da znamo.
Stražar ću biti surovi i strašni
tuđin i lopov da stalno plaši
jer Srbin ne može da se zove robom
Srbija tu su svi vekovi naši.
Čuvaću granicu srpske zemlje moje
oprost za grumen neću dati nikom.
Moje će ruke hleb svakom da nude,
al` Srbiju nikad, to je sve što imam!
Ni ognjišta, groblja, ni dedove moje,
zbog njih će pogača i otrov da bude.
I kad umrem ja ću nogom opet stati
da stojim k`o hrabra i visoka stena
pogled će večno granicu da prati,
ni grob mi neće reći da me nema."
