Majke KUKAJU dok krv njihove dece natapa SRPSKU ZEMLJU: Ovo su NAJJEZIVIJI ZLOČINI nad KOSOVSKIM SRBIMA
Masakr nad srpkim življem
Napadi Albanaca na srpsko stanovništvo ne jenjavaju, bili oni krvavi, verbalni, neverbalni, u vidu provokacija, pretnji ili hapšenja. Poslednji u nizu jeste upravo to, privođenje direktora Kancelarija za KiM Marka Đurića.
Pročitajte i:
Ovakvo ponašanje ne doprinosi miru i stabilnosti, a Srbe tera da se prisete i nikad ne zaborave najjezivije zločine nad našim narodom od strane Albanaca.
Masakr u Klečki bio je masovno ubistvo 22 civila srpske nacionalnosti u blizini sela Klečka, tokom jula 1998. koje je Oslobodilačka vojska Kosova kidnapovala, likvidirala streljanjem a kasnije i spalila. Ovo je bio jedan od najtežih zločina koje je počinila OVK pre i tokom rata na Kosovu i Metohiji.
Tela su spaljena u peći za kreč, radi prikrivanja zločina.
Policija je 27. avgusta 1998. otkrila zločin u Klečki. Osim delova tela u samom krematorijumu ostalo je nekoliko delimično spaljenih tela.
Ovaj zločin koji Srbija nikada neće zaboraviti desio se 23. jula 1999. kada su pripadnici terorističke organizacije OVK, u ataru sela Bujance kod Lipljana, na Kosovu i Metohiji, ubili 14 Srba iz susednog sela Staro Gracko, koji su žnjeli pšenicu na svojim njivama.
Prema svedočenjima Srba iz Starog Gracka, tog dana oko devet sati uveče, kada su žeteoci odavno trebali da se vrate sa njiva, porodice su već bile ozbiljno zabrinute i počele su da zovu štab KFOR-a u Lipljanu. Oni koji su zvali tvrde da se na telefon javio prevodilac Albanac, te da je na njihove apele odgovorio kako oni ne znaju gde je selo, nemaju dovoljno vozila i ljudstva i ne mogu da dođu na intervenciju.
U međuvremenu, pričaju meštani, jedan momak iz sela je seo u fiću i krenuo ka Bujancu ne bi li negde uz put presreo žeteoce. Na neka dva kilometra od sela naišao je na traktor na kome je ležalo beživotno muško telo. Odmah se okrenuo i krenuo nazad. U međuvremenu je stigla i patrola KFOR-a koja se uputila ka Bujancu. Posle kratkog vremena u selo je stiglo još pedesetak vozila KFOR-a, tako da je tada već svima bilo jasno da se u Bujancu dogodilo nešto ozbiljno.
Vojnici KFOR-a pronašli su tela trinaest Srba na njivi pored kombajna. Četrnaesto telo pronađeno je pored traktora u blizini. Kada su njihova tela otkrivena objavljeno je da su žrtve opkoljene i ubijene iz zasede. Tela nekih žrtava bila su unakažena tupim predmetima.
Ubijeni su Milovan Jovanović, Jovica i Rade Živić, Andrija Odalović, Slobodan, Mile, Novica i Momir Janićijević, Stanimir i Bosko Dekić, Saša i Ljubiša Cvejić, Nikola Stojanović i Miodrag Tepsić.
Žeteoci su sedam dana pre zločina tražili zaštitu od KFOR-a, dok budu radili na svojim njivama, ali je njihova molba odbijena. Niko nije odgovarao za ovaj zločin.
Ubistvo srpske dece na reci Bistrici kod Goraždevca desilo se 13. avgusta 2003. godine kada su nepoznate osobe iz automatskog oružja pucale na srpsku decu koja su se kupala na ovoj reci.
Tada su ubijeni Pantelija Dakić (12) i Ivan Jovović (19). Teško su ranjeni Bogdan Bukumirić (14), Marko Bogićević (12), Dragana Srbljak (13) i Đorđe Ugrenović (20).
UNMIK je posle napada saopštio da je nepoznat broj ljudi iz žbunja otvorio vatru iz "kalašnjikova" na pedesetak dece i mladih Srba iz Goraždevca. Opisujući zločin Milisav Dakić, otac stradalog Pantelije, rekao je da su deca bežeći od hitaca i pucnjave "ostavljala kožu i meso na bodljikavoj žici".
- Nije ovo običan zločin, ja razumem da može neko nekog da ubije, da kidnapuje, ali da pucaš u 100 gole dece, sa 78 metaka u dva rafala i jednom pojedinačno, to je zločin nad zločinima - kaže otac ubijenog Pantelije Dakića.
