Muke SRPSKIH ISELJENIKA niko ne zna: Zbog JEDNOG dokumenta preživljavaju TORTURE i MALTRETIRANJA!
Borba za bolji život
U tuđem dvorištu cveće lepše miriše... Čini se da se tom krilaticom vode mnogi kad požele da odu izvan granica naše zemlje, verujući da će tamo da ih dočeka, pa rekli bi u najmanju ruku raj na zemlji.
Pročitajte i:
Mnogi uspeju u toj svojoj nameri i ostvare ono što možda u svojoj zemlji ne bi mogli, ali put kojim idu nije baš lak, a zove se zelena karta.
Kako doći do nje i sebi obezbediti trajan boravak u željenoj zemlji... E, tu nastaju problemi za mnoge. Jedan od načina da se ona najlakše dobije je sklapanje braka "za papire".
I tu ne bi bilo ništa čudno, da prema ispovestima onih koji su to iskustvo prošli ne stoje prava agonija, ucenjivanje, pretnje deportacijom i slično. Oni koji nemaju sreće da nađu nekog ko im na putu osvajanja zelene karte neće stvarati probleme pravi su srećnici.
Prema rečima Nikole Jovanovića, muzičara i glumca, koji se oženio Kanađankom, sve je bilo u redu prvih šest meseci, a onda je počela agonija. Nizale su se ljubomorne scene, s obzirom na to da su i živeli zajedno. Nije mu dala da svira i glumi, i kako kaže, uvek bi pretila da će zvati imigraciju. On je plaćao sve račune, ali je posle torture koju je preživeo rešio da se iseli iz stana. Papire je dobio posle pet godina, ali kaže da nikom to ne savetuje.
Ivan, koji vozi kamion, smatra da je svaka muka vredi truda, jer kada dobiješ zelenu kartu sve postaje manje važno. Kaže da je za godinu dana potrošio desetine hiljada dolara da bi udovoljio ženi sa kojom se venčao zarad papira. Veruje da će ga svakog dana neko pozvati i reći mu srećne vesti.
Skoro identično, prošao je i Nikola koji se bavi ekonomijom, a bio je oženjen ženom koja je 10 godina bila starija od njega. Radio je dva posla, dan i noć, kako bi joj dao novac koji je od njega tražila, a u međuvremenu ostvario je svoj cilj – dobio je papire.
Miloš, koji još studira, ima devojku koja mu se zaista sviđa, a vizu u Americi produžio je za još dve godine jer je na drugoj godini koledža. Nije znao kako da saopšti devojci da ima samo još dve godine boravka, pa je rešio da je zaprosi kako bi sebi produžio ostanak i ostvario američki san, a kako kaže, sve je lakše kada nađeš devojku i zaljubiš se.
Kao i u svemu u životu, sreća je ipak najvažniji faktor, jer nikada ne znaš kada ćeš dobiti državljanstvo. Međutim, prema rečima momaka koji su to iskustvo prošli, borba za zelenu kartu vredi svakog centa, ali i živaca.
