Najlepšu grčku pesmu napisao je srpski vojnik sa Solunskog fronta, a iza nje krije se velika ljubavna priča

Jedna od najlepših grčkih ljubavnih pesama nastala je za vreme velikih patnji srpske vojske u Prvom svetskom ratu, tokom boravka na ostrvu Krf. Poznato je da je ovo ostrvo postalo utočište srpskim vojnicima, a o prijateljskom odnosu i dočeku lokalnih meštana prema srpskoj vojsci zna se mnogo.

Poznato je da su se u to vreme mnogi srpski vojnici ženili meštankama. Vlasnik hotela "Bela Venecija" na Krfu u kome je bila smeštena srpska vlada, udao je sve tri ćerke za Srbe. Među onima koji su svoju ljubav pronašli na Krfu bio je i budući ministar spoljnih poslova Kraljevine Jugoslavije Aleksandar Cincar Marković.

Ipak, nisu sve ljubavi bile srećne. Upravo jedna takva romansa — velika, a fatalna, opevana je u divnoj grčkoj pesmi "Ne ljuti se na mene, oko moje". Njen prevod na srpski glasi ovako:

Ne ljuti se na mene, oko moje

Ne ljuti se na mene, oko moje,

što u tuđinu odlazim

ptica ću postati

i ponovo ću tebi doći.

Otvori prozor,

plavi bosiljku moj,

i slatkim osmehom

poželi mi laku noć.

Ne ljuti se na mene, oko moje,

što ću te sada napustiti

i dođi nakratko, da te vidim

da se od tebe oprostim.

Otvori prozor,

plavi bosiljku moj,

i slatkim osmehom

poželi mi laku noć.

Ja nisam svetac, ali Pavle jeste: Prvi među jednakima otkrio koliko su Srbi imali sreće u teškom vremenu

U tim vremenima stradanja i nesreće rodila se ljubav između Grkinje i jednog srpskog vojnika. I kako to biva sa velikim ljubavima u vihoru rata, i ova je imala bolno iskustvo. Mladić je otišao na Solunski front, a devojka ostala da se nada i čeka voljenog i njegova pisma.
Srpski mladić je svoju čežnju za dragom i konačnom slobodom lečio pišući upravo ove stihove. Posle povlačenja srpske vojske sa Krfa i prebacivanja na Solunski front, krećući ka konačnom oslobođenju Srbije, srpski vojnik je poklonio ove reči Krfljanki Hondrojanis Haruli, koja ih je kasnije, uz malu prepravku, pretvorila u pesmu.

Pesma je i danas simbol neraskidivih veza koje postoje između Krfljana i Srba, a uzeta je i kao himna grčko-srpskog prijateljstva. Pesma je pretrpela male prepravke, pa je verziju koju je zapisala Eftihija Papagijanopulos čuo i poznati grčki kompozitor Dimitris Kugiumcis, koji ju je obradio i za nju napisao muziku, a jedna od najlepših izvedbi delo je Jorgosa Dalarasa.