NAJRIZIČNIJI VIRUS U ISTORIJI SE VRATIO U SRBIJU: Izgubili smo KOLEKTIVNI IMUNITET, evo koja grupa ljudi je na udaru
Vakcinacijom dovodimo do podizanja kolektivnog imuniteta.
Jedan od najzaraznijih virusa u istoriji čovečanstva jesu male boginje (morbili), čija epidemija, kako stručnjaci upozoravaju, upravo preti Srbiji.
Današnja temperatura RUŠI PROSEK za ovo doba godine
"NE GOSTIMO SRBE/SRPKINJE, TAKVA SU PRAVILA KOD NAS": Devojka iz Srbije htela da rezerviše smeštaj preko poznatog sajta, a DOBILA JEZIVU PORUKU (FOTO)
Jedini način prevencije ove zaraze jeste vakcinacija i samim tim, sticanje kolektivnog imuniteta.
Tri kategorije su posebno ugrožene i do njih virus može najbrže i najlakše da dođe, a to su - bebe, svi oni koji su nevakcinisani, a nisu ni preležali male boginje i čitave generacije rođene od 1970. do 1984. godine, jer su one primile samo jednu dozu vakcine protiv morbila.
Od početka godine, u Srbiji su potvrđena dva slučaja morbila nakon 10 meseci - dečaka iz Beograda (15) i njegova majka. Dečak nije vakcinisan iz navodno medicinskih razloga, i ima i najčešću komplikaciju morbila - upalu pluća zbog čega je i hospitalizovan. Njegova majka takođe nije vakcinisana i mada joj u kartonu piše da je preležala ovu bolest u detinjstvu, to se ne može sa sigurnošću tvrditi, jer je dijagnoza tada postavljena na osnovu kliničke slike, ne i laboratorijskim nalazom.
Evo koje su grupe najčešće na udaru malih boginja:
1. Nevakcinisane bebe
Najugroženija su upravo mala deca koja još nisu spremna za vakcinaciju koja se obavlja u drugoj godini života.
Bebe do prve vakcine čuvaju jedino pasivno preneta antitela od majke i to oko pola godine, nekad to potraje do devet meseci, ali nakon godinu dana sigurno više nemaju imunitet, pa se iz tog razloga vakcinacija vrši sa navršenih 12 meseci.
Postoje izuzetni slučajevi, kada u u određenoj zemlji zavlada epidemija, pa se vakcinacija dozvoljava od navršenog devetog meseca.
2. Ljudi koji iz medicinskog razloga nisu primili MMR vakcinu
Od morbila među najugroženijima su i svi koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da prime vakcinu.
Vakcinacija se preskače ukoliko je ustanovljena alergijska reakcija na prethodno primljenu dozu ili usled narušenog imuniteta.
Ostali razlozi jesu primanje kortikosteroida, maligne bolesti, hemoterapija i nakon tri meseca od poslednje doze, kao i deca rođena kao HIV pozitivna.
- To su veoma retke situacije u praksi i uglavnom su privremene kontraindikacije zato što dete ima privremeno neko oboljenje. Uglavnom ako neko ima povišenu temperaturu i akutnu bolest neće primiti nijednu vakcinu dok ne bude aferbilan i dok ta bolest ne prođe - objašnjava epidemiolog dr Nebojša Bohucki.
3. Nepotpuno vakcinisane generacije od 1970. do 1984. godine
Imunizacija protiv morbila u Srbiji je počela 1971. godine, a revakcijnacija 1996. godine. To znači da je, pošto je revakcina bila u 12. godini života, generacija rođena između 1970. do generacije 1984. vakcinisane su jednom dozom, zbog čega su oni sada u sada većem riziku da obole. To su dakle svi oni koji sada imaju između 40 i 54 godina!
- Osobe rođene od 1970. do 1984. godine, ukoliko bi sada obolele, vrlo verovatno bi dobile upalu pluća - navodi dr Bohucki, kao i da su osobe sa jednom dozom vakcine zaštićene 95 posto, dok su oni revakcinisani 99 posto sigurni od morbila.
- Kod ove generacije osim upale pluća kao najčešće komplikacije, usled oboljevanja od malih boginja može da dođe i do teške dijareje, zapaljenja srednjeg uha i zapaljenja mozga, usled čega može da nastupi i smrt – upozorava dr Bohucki.
Prof. dr Zoran Radovanović, epidemiolog u penziji, napominje da ne možemo znati ko je dobio jednu dozu, a zatim se u međuvremenu zarazio 70-tih i 80-tih godina prošlog veka, jer kada je uvedena druga doza, išlo se postepeno za vakcinacijom, nije odmah otišlo na 100 odsto obuhvat.
- To su odrasli ljudi, sredovečni, za koje su male boginje ipak manje opasne, tako da nema potrebe da se vakcinišu. Ali, mogu da obrate pažnju ako dobiju temperaturu, gušobolju, ako im se pojave ospe, treba odmah da posumnjaju na male boginje i da paze da virus ne prenesu dalje – kaže prof. dr Radovanović.
4. Starije osobe
Starije osobe su često lošijeg zdravstvenog stanja, podložnije su hroničnim bolestima, tako da je epidemija morbila i za njih velika pretnja.
Problem nastaje zato što ne mogu biti sigurni da li su vakcinisani ili da li su ipak preležali velike boginje, a ne postoji način da saznaju. Kod takvih slučajeva dolazi do težih komplikacija, usled kojih je moguća smrt.
- Izgubili smo imunitet, koji bi trebalo da bude preko 95 odsto. Imunitet je važan, jer štiti one male pacijente koji iz opravdanih razloga ne mogu da prime vakcinu. Pogotovo su ugrožene stare osobe, bake, deke, koji zapravo i ne znaju da li su preležali morbile, nemaju koga da pitaju. Ako njih uhvati ta infekcija, to možda bude opasno i naravno bebe, kod kojih je svaka infekcija izuzetno opasna - rekao je nedavno dr Saša Milićević, pedijatar.
Da li ste primili dve doze ili jednu možete proveriti u svom zdravstvenom kartonu. Po zakonu, zdravstveni kartoni građana Srbije se čuvaju 90 godina i slobodan uvid imate sa navršenom 15. godinom. Do tada, zahtev da pogleda zdravstveni karton svog deteta može tražiti roditelj, staratelj ili na zahtev suda.
Najpouzdaniji način je, ipak, proveriti putem testa na antitela na morbile.
Oni koji se odluče na test treba da znaju da je procedura veoma jednostavna i kratko traje, a antitela se mere uzimanjem krvi iz vene. Testom se utvrđuje postojanje antitela na antigene virusa morbila, a ukoliko postoje antitela u krvi, to se ujedno smatra potvrdom da je osoba stekla imunitet - ili tako što je preležala bolest ili primila vakcinu. U oba slučaja, osoba može biti sigurna da neće oboleti ukoliko dođe u kontakt sa nekim ko je zaražen.
Posle inkubacije, odnosno pojave tegoba od 7 do 18 dana, dolazi do povišene telesne temperature, kašlja, sekreta iz nosa, konjuktivitisa. Nabrojani simptomi traju najviše četiri dana.
Zatim, telesna temperatura skače preko 40 stepeni, pojavljuje se osip, najpre na licu i vratu, kao i iza ušiju, dok se kasnije širi po celom telu.
Obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije, kada još uvek nema simptoma, što je najopasnije, jer raznosi infekciju, nesvesna da je uopšte zarazna.
Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih osoba starijih od 20 godina.
Najčešće se javlja zapaljenje pluća, srednjeg uha i mozga, kao i gubitak vida.
Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i više od polovine slučajeva ima smrtni ishod. Zapaljenje mozga dobija svaki hiljaditi bolesnik, dok na 1.000 obolelih jedan završi tragično.
Izvor: (SrbijaDanas/Blic)
