NEMA RAZLOGA ZA STRAH! Kada će građani Srbije dobiti dugo čekanu zaštitu protiv korona virusa?
Nema razloga za strah da će do nas stići vakcina protiv KOVID-19 lošijeg kvaliteta
Prvi građani Srbije biće vakcinisani protiv korona virusa najverovatnije pre kraja godine, a u najgorem slučaju u prvih 20 dana januara. Tačan termin još je nemoguće odrediti s obzirom na to da stručnjaci Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS) moraju da provere bezbednost svih vakcina koje će se naći na našem tržištu (za početak "Fajzerove", ruske i kineske). Iako je postignut dogovor da to bude urađeno maksimalno brzo, postoje rigorozni protokoli koji moraju biti ispunjeni.
REŠENA NAJVEĆA MISTERIJA KORONE! Srpski stručnjaci dali odgovor na pitanje koje je mučilo sve
SVE ŠTO TREBATE DA ZNATE O RUSKOJ VAKCINI: Lazanski ima važne informacije za građane Srbije
NAJNOVIJI PODACI MINISTARSTVA ZDRAVLJA: Još 5.809 novozaraženih, preminulo 58 pacijenata! Moguće uvođenje NOVIH MERA za praznike
Kako objašnjava profesorka Medicinskog fakulteta virusolog Tanja Jovanović, nema razloga za strah da će do nas stići vakcina protiv KOVID-19 lošijeg kvaliteta.
- Postoje vrlo rigorozni protokoli koji se primenjuju ne samo u proizvodnji vakcine nego i u njenoj registraciji na tržištu. Strah je potpuno neopravdan. To je za poređenje sa strahom od bilo koje druge tehnologije koja se uvodi u svakodnevni život - ističe Jovanovićeva.
1. "Fajzer" i "Bajontek", "Moderna"...
- Ove vakcine pripadaju grupi genskih. Na primer, za mišićnu distrofiju imate lek koji sadrži jedan gen koji nosi informaciju za protein koji nedostaje u organizmu i tako se daje u terapiji - objasnila je virusolog Tanja Jovanović i dodala:
- Kada govorimo o vakcini, kao što su "Fajzerova" ili "Modernina", tu nemamo čak ni gen, nego samo jednu informaciju koja se predaje ćeliji da bi ćelija sama sintetisala taj protein, koji treba da stimuliše imunski odgovor domaćina, da bismo već imali pripremljen odgovor ukoliko dođemo u kontakt sa infektivnim virusom. Ne postoji opasnost da se novi genetički materijal unosi u organizam jer nema gena i to su vrlo pouzdane vakcine.
2. Ruski sputnjik-V
- Imamo tu grupu rekombinantnih vakcina, kao što je sputnjik-V, ruska vakcina. Ona je dobijena rekombinacijom genetičkog materijala adenovirusa i gena koji kodira najpovršniju strukturu SARS koronavirusa 2, koji je značajan u uspostavljanju virusne infekcije. Ovakva vakcina dalje stimuliše isto imunski odgovor tako što već pripremi i antitela i ćelijski imunski odgovor za susret sa virusom - objasnila je Tanja Jovanović.
Ona kaže da postoji vrlo jak antivakcinalni lobi ne samo u Srbiji, ali da joj uopšte nije jasno zbog čega je takva situacija.
- Zamislite kako bi bilo dobro kada bismo imali vakcinu protiv HIV ili hepatitisa C. Neke stvari sa nestrpljenjem očekujemo, a nešto što je na vidiku i što je izvesno da će se vrlo brzo realizovati na to uvek stavljamo znak pitanja - rekla je profesorka Jovanović.
Jovanovićeva kaže da se u početku mislilo da će ovaj novi korona virus mnogo brže mutirati nego što zaista mutira, ali da su kasnija ispitivanja pokazala da se to ne događa tako često. Govoreći o tome koliko su transport vakcine i čuvanje važne stavke, Jovanovićeva je rekla da svakako da i transport utiče na sam kvalitet vakcine i da zbog toga proizvođači uvek daju uputstva kako treba obezbediti transport:
- "Fajzerova" vakcina, koja će verovatno i najbrže stići u Srbiju, zahteva posebne uslove ne samo transporta nego i skladištenja od minus 80 stepeni. Mi u istraživačkim laboratorijama imamo takve uslove i frižidere, a pretpostavljam da će država obezbediti dodatne frižidere koji obezbeđuju takvu temperaturu.
1. Koliko dugo traje imunitet?
Mada nema preciznog odgovora, većina stručnjaka slaže se da zaštita traje bar dve godine. Ruski naučnici prave vakcinu koja će omogućiti doživotni imunitet.
2. Ko ne sme da primi vakcinu?
Zasad deca do 12 godina i trudnice, ali samo zato što klinička ispitivanja nisu rađena na ovim kategorijama. Čim i to bude urađeno, i oni će moći da se vakcinišu. Za sve ostale, uključujući i sve hronične bolesnike, nema nikakvih prepreka za vakcinaciju
3. Nuspojave
Sve vakcine koje su prošle klinička ispitivanja nisu izazvale značajnije smetnje i nuspojave. Od manjih simptoma tu su glavobolja, malaksalost, blaga temperatura, osetljivost i crvenilo na mestu uboda.
4. Koja će vakcina prva stići u Srbiju?
Kako trenutno stoje stvari, pre 1. januara imaćemo vakcinu "Fajzera" i "Bajonteka", ruski sputnjik-V, a verovatno i kinesku vakcinu. Nešto kasnije stići će vakcine koje su razvili američka "Moderna" i britanski Oksford i "Astrazeneka".
5. Koliko će koštati vakcina?
Za građane će biti besplatna.
6. Gde ćemo primati vakcinu?
U svim domovima zdravlja i institutima za javno zdravlje.
7. Da li je opravdana bojazan koju potenciraju svetski mediji da će mafija pokušati da prekine lanac snabdevanja i plasira lažne vakcine?
Nije, ukoliko vakcinu primate u regularnom zdravstvenom sistemu.
8. Hoće li vakcina iskoreniti KOVID-19?
Neće, virus će i dalje cirkulisati i sporadično se javljati.
9. Može li neko ko je vakcinisan da dobije KOVID-19?
Da, ali čak i kad se to desi simptomi će biti mnogo blaži.
10. Da li će svake godine morati da se prave drugačije vakcine?
Samo ukoliko virus bude značajnije mutirao, ali zasad ne izgleda da će tako biti.
Govoreći o vakcini, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek je rekao da se, ako ALIMS da pozitivno mišljenje, treba okaniti teorija zavere i pristupiti vakcinaciji.
- Imamo opciju ili da se svi zarazimo, pa ko preživi, ili da se vakcinacijom zaštitimo - poručio je Đerlek.
Predrag Kon, epidemiolog i član kriznog štaba, komentarišući navode da pandemija neće biti završena ni nakon vakcinacije, kazao je da se ne mogu odjednom svi vakcinisati i da je to dugotrajan proces, koji će trajati tokom cele sledeće godine na globalnom nivou, u zavisnosti od pristizanja novih količina vakcine.
- Najverovatnije će se uspostaviti sezonska tipičnost za virus korona. Sposobnost tog virusa da mutira manja je nego kod gripa, zbog čega je veća mogućnost da će vakcina biti stabilnija i da neće biti neophodna svake sezone - rekao je Kon i objasnio da će se tek pratiti efikasnost vakcine u pogledu toga koliko će dugo štititi od virusa onog ko je primi.
Sistem je prenapregnut, ali još ima mesta, nijedan pacijent se ne ostavlja da nije zbrinut, poručio je juče član kriznog štaba dr Predrag Kon.
Na pitanje da li će biti jačeg zatvaranja ukoliko mere ne daju rezultate, Kon je kazao da su pred nama novi izazovi, slave, katolički Božić, Nova godina i dodao da postoje informacije da se prodaju aranžmani za doček Nove godine.
- Ovo usporavanje će ići mnogo sporije, sve zavisi od rezultata mera, ali moramo, na neki način, odvratiti upliv naših građana iz inostranstva, kao pred Vaskrs, kada je došlo oko 400.000 naših državljana iz zaraženih područja - rekao je Kon.
Profesor virusologije i infektivnih bolesti na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu Dragan Rogan precizira da nam je vakcina jedini spas u borbi protiv virusa KOVID-19.
- Radio sam u Kanadi kao virusolog i mogu slobodno reći da je vakcina spas. Sumnje u vakcinu koje slušamo svojstvene su osobama koje malo poznaju biologiju. Vakcina ne može biti registrovana ukoliko postoji minimum sumnje da će imati neželjene efekte. Vakcine koje se trenutno registruju su napravljene posebnom tehnologijom i visoko su uspešne - kaže Rogan.
U prijemno-trijažnu ambulantu sada dolaze pacijenti sa mnogo težom kliničkom slikom, sa uznapredovalim pneumonijama, koje zahtevaju odmah stavljanje na kiseonik, navela je direktorka KBC Bežanijska kosa Marija Zdravković. Kako je rekla, od 95 do 99 procenata onih koji ulaze u bolnicu zahteva kiseonik istog trenutka.
- Kod nas je trenutno smešteno 300 KOVID pacijenata, od kojih je 40 na intenzivnoj nezi. I to su najteži pacijenti, na različitim modalitetima ventilancije, sa visokim kiseoničnim pritiscima. Starosna struktura je šarolika i ona varira. U ovom trenutku nemamo toliko mlade pacijente, uglavnom je prosek 62 godine i uglavnom su godine života faktor komplikacija bolesti - objašnjava Zdravkovićeva i dodaje:
- Pacijenti koji dolaze u prijemno-trijažnu ambulantu su sa mnogo težom kliničkom slikom, sa uznapredovalim pneumonijama koje zahtevaju odmah stavljanje na kiseonik. Sada je to od 95 do 99 procenata onih koji dolaze u bolnicu. Moram da istaknem da je veoma bitno skratiti kontakte na minimum jer se danas odlučuje tok bolesti i naših života u narednih šest meseci.
