Nemanja Marjanović, jedini SRPSKI stipendista doktorskog programa na Harvardu: Za 10 godina bi mogao da IZLEČI RAK
Magistar bioloških nauka Nemanja Despot Marjanović, jedini srpski stipendista multidisciplinarnog kombinovanog doktorskog programa na prestižnom Univerzitetu Harvard/MIT, radi na pronalasku leka za maligne bolesti.
U saradnji sa najboljim medicinskim stručnjacima Nemanja radi na jedinstvenom projektu u okviru kojeg se istražuje novi metod lečenja. Projekat se zove "Atlas humanih ćelija".
- Nadamo se da ćemo primenom novih metoda, kao što je matematičko modelovanje, uspeti da razumemo rak mnogo bolje i da ćemo imati efektivnije terapije - kaže Marjanović.
Upoznavanje, tj. mapiranje svih ćelija smatra se najvećim projektom u medicini na kojem je angažovano 1.000 stručnjaka, a po procenama, trajaće desetak godina. Nemanja objašnjava da je čovek napravljen od miliona ćelija, a da mi znamo jako malo o njima i njihovim funkcijama.
- Ako zamislimo da je organizam država, onda su ćelije stanovnici, ali mi ne znamo razlike među njima. Ako znamo svaku ćeliju i njenu funkciju kao entitet, onda znamo i da je lečimo ako dođe do neke bolesti - navodi naš mladi naučnik.
Prema njegovim rečima, ćelije raka su "neposlušne", kao "kriminalci", koji ne poštuju red i krše pravila, ali i među njima postoje značajne razlike.
- Vi pomoću hemioterapije ubijate "male lopove", ali ne "velike mafijaše", a i utičete na sve ćelije, a ne ciljate na one koje "prave problem". Mi sada pokušavamo da razumemo koja je caka kod tih "mafijaša". Problem u modernoj medicini jeste što mi na sve ćelije raka gledamo isto, a postoji velika razlika između njih - ističe Marjanović.
On dodaje i da "trenutne metode, poput hemioterapije i hirurgije, pogađaju veliki broj ćelija, i one koji nisu zaražene rakom".
- To je kao da iselite ceo Beograd, iako nije ceo Beograd zaražen. Tako se stvara više štetnih efekata, nego što pomažete. Kod ćelija "mafijaša" nema kontrole, one ne poštuju pravila - objašnjava naš mladi naučnik.
Osim što se bavi jednim od najznačajnijih zdravstvenih pitanja, bio je i u timu ljudi koji su direktno vlasniku "Fejsbuka" predstavili projekat, zahvaljujući čemu su dobili i značajnu finansijsku pomoć.
- Bio sam jedan od petoro ljudi koji su u Bostonu Marku Cukerbergu uživo predstavili ciljeve i metode stvaranja "Atlasa ljudskih ćelija". Posle našeg izlaganja, Cukerberg, koji je baš za vreme studija na Harvardu osnovao "Fejsbuk", napisao je ček na 100 miliona dolara. Naravno, njegova uloga je podjednako značajna u finansijskim donacijama i marketingu - naglasio je Marjanović.
Ono što je posebno istakao kada je reč ne samo o ovom, već i o drugim projektima, jeste upravo pitanje finansijskih mogućnosti.
- Bio sam stipendista "Hemofarm fondacije", što mi je omogućilo da odem na usavršavanje u inostranstvo. I uvek se rado odazovem njihovom pozivu da studentima Mentorskog programa prenesem svoja znanja i iskustva. Na "Atlasu ljudskih ćelija" radimo svakog dana, prosečno 12 sati, a osnovni motiv je da čovečanstvu omogućimo nov kvalitet života kroz efikasnije terapije lečenja za neke od najtežih bolesti današnjice - zaključio je Nemanja.
Što se tiče povratka u Srbiju nakon završenih studija, Nemanja ne isključuje tu mogućnost.
- Jedan sam od onih koji čvrsto veruje u izreku "Nikad ne reci nikad". Ali mislim da mojoj zemlji mogu mnogo više da pomognem ako svoje znanje upotrebim ovde, jer trenutno u Srbiji nema uslova za razvoj ovakvih stvari, kao što je "Atlas humanih ćelija". Fizički nisam siguran kada ću se vratiti, ali sve što radim, radim za svoju zemlju, bez obzira na to što se trenutno ne nalazim tamo - poručuje Nemanja.
Ko je Nemanja Despot Marjanović?
Nemanja Despot Marjanović rođen je u Bihaću (BiH). Početkom rata s porodicom se preselio u Srbiju (Inđija), gde je završio osnovnu i srednju školu. U srednjoj školi zainteresovao se za biologiju i hemiju, kako u Istraživačkoj stanici Petnica, tako i u radu sa svojom profesorkom biologije u gimnaziji u Inđiji.
Osnovne i master studije završio je na Biološkom fakultetu u Beogradu, gde je studirao molekularnu biologiju i eksperimentalnu biomedicinu. Na poziv poznatog profesora Robera Vajnberga (koji je otkrio humane onkogene, odnosno gene koji prouzrokuju maligna oboljenja), odlazi na MIT - Masačusetski tehnološki institut u Bostonu, u njegovu laboratoriju da proučava uzroke metastaze kod kancera dojke.
U Srbiji POPLAVE čekamo spremni: Sistem je u potpunoj pripravnosti za VANREDNE okolnosti
Uspešno je identifikovao ključne faktore koji su bitni za plastičnost ćelija tumora, kao i faktore koji su bitni za rezistentnost na terapiju i metastazu malignih ćelija.
Posle iskustva sa Vajnberg laboratorijom, Nemanja upisuje multidisciplinarni kombinovani doktorski program na Harvard / MIT, gde se studenti obučavaju u oblasti medicine, kao i u oblasti programiranja i bioinženjerstva, kao prvi internacionalni student ikada primljen u ovakav program, sa celom pokrivenom školarinom.
Cilj programa je da razvija doktore naučnike koji mogu da koriste različite pristupe u rešavanju biomedicinskih problema. Nemanja se trenutno bavi primenom i razvijanjem različitih metoda funkcionalne genomike, kao i razvijanjem kompjuterskih metoda za procesiranje i analizu podataka.
SPREMITE SE, STIŽE NOVI LEDENI TALAS! Svakim danom sve HLADNIJE, a od petka ISPOD NULE
Glavna istraživačka pitanja kojima se bavi su evolucija maligniteta, razumevanje tumorskog ekosistema, identifikovanje faktora rezistentnosti na terapije, kao i primenom i unapređenjem imunoterapija za lečenje maligniteta.
