NESTOROVIĆ RAZBIO MITOVE: "Što je dete slinavije, kasnije ređe oboleva od malignih bolesti"
Prošle godine je završena studija koja je pokazala da deca koja retko imaju temperaturu kao deca imaju veću verovatnoću da kasnije u životu dobiju rak.
Gostujući u Jutarnjem programu Hepi TV, profesor dr Branimir Nestorović razbio je nekoliko mitova u koje smo verovali skoro svi, o slabom imunitetu kod dece, unosu tečnosti i bakterijama kojih se svi toliko plašimo.
Govoreći o imunitetu kod dece, doktor je rekao da, prema nekim američkim statistikama, deca do 6 godina imaju respiratorne infekcije 6 do 8 puta češće od starijih. Iz raznih razloga su predisponirani na razne bolesti.
Usred januara kraj Topole procvetale kajsije: Mnogi ovdašnji domaćini vezuju ovu pojavu i za brojna narodna verovanja
OVO JE DEVOJKA SA KOJOM JE MATEJ RAZGOVARAO: Evo o čemu je Splićanin pričao sa njom KOBNE NOĆI
Nadrilekarstvo cveta u pandemiji: Reč je o krivičnom delu, kazna može biti i zatvor
Međutim, kaže doktor, to nije razlog za brigu. Najvažnija stvar koju treba pratiti nije termometar, već kako dete izgleda.
- Ima engleskih vodiča koji kažu da temperaturu treba spustiti kada je visoka, tvrde preko 39,5 i kada dete izgleda loše. Ako vaše dete ima temperaturu i skače, igra se, nije bolesno dete - kaže doktor i dodaje:
- Mnogi ne veruju da je čak 95, a prema nekim istraživanjima 98 odsto infekcija kod dece zapravo virusno. Samo obični virusi koji dolaze i odlaze. A ono što je interesantno je da ta deca za koju kažemo da su pothranjena jer se razbole svakih sat vremena, kasnije će u životu biti neverovatno zdrava.
- Prošle godine je završena studija koja je pokazala da deca koja retko imaju temperaturu kao deca imaju veću verovatnoću da kasnije u životu dobiju rak. To je zato što je imuni sistem poput vojske. Mora da trenira. Ako ne trenira (a treniraju ga crevne bakterije, razni virusi), postaće lenj.
Doktor kaže da je normalno da su deca stalno bolesna i da tome ne treba pridavati značaj.
"Kao što sam već rekao, u većini slučajeva to su samo virusne infekcije, samo nekoliko odsto su bakterijske, one koje se leče antibioticima. Deca koja imaju bakterijsku infekciju prepoznaju se, izgledaju drugačije, donekle su dehidrirana, pospana, odbijaju obroke"
Govoreći o unosu tečnosti, koji je sada ušao u modu jer svako nosi neku flašu vode gde god stigne, dr Nestorović kaže da je to velika manija.
- Treba da pijete vodu kada ste žedni. Kako životinje znaju kada treba da piju vodu, a niko im nije rekao koliko litara moraju da unesu? Preporuke SAD kažu 2,8 litara za žene i 3,2 za muškarce, a kafa se ne računa. Ja u to uopšte ne verujem. Naše telo je fino kalibrisano i treba da pijete vodu kada ste žedni. Pazite, kada ste žedni, pijete određenu količinu vode, koliko želite, a pritom više niste žedni, iako se ta voda još nigde nije pomerila iz vašeg stomaka. Vaš stomak ima merač da izmeri koliko vam je vode potrebno, jednostavno je neverovatno.
- U Engleskoj su uradili studiju o unosu tečnosti. U jednoj grupi ljudi su sipali čaj i razne tečnosti, a u drugoj su ljudi jednostavno pili vodu kada su bili žedni. Oni u prvoj grupi imali su 73% više problema nego u drugoj. Svi kažu da antibiotike ne treba uzimati olako, a znamo da ima lekara koji ih olako daju.
- Antibiotici se daju kada postoji bakterijska infekcija koja je potvrđena brisom, kao što je upala grla. Mnogi lekari tvrde da golim okom mogu prepoznati bakterijsku gnojnu anginu, ali to jednostavno nije tačno. Postoji jedna studija koju su sproveli u Australiji. Okupili su 50 najboljih pedijatara i doveli im gomilu dece sa gnojnom anginom da pregledaju i utvrde da li je angina bakterijska ili virusna. Lekari su u samo 30 odsto slučajeva dali tačnu dijagnozu, a još zanimljivije je da su im dva puta dovodili isto dete, a u samo 22 odsto oba puta istu dijagnozu. Što znači da je u većini slučajeva istom detetu isti lekar postavljao različite dijagnoze“, objašnjava doktorka. Dakle, moj savet, kada dete ima dugo povišenu temperaturu - bris, krv, CRP - zaključuje profesor Nestorović.
