SRPSKA NOĆ VEŠTICA KOJOJ SE ČUDE U SVETU: Ovaj stari srpski običaj obeležava se čak tri puta godišnje!
Maskirane povorke pevaju, a seljani ih darivaju mesom
Svet 31. oktobra proslavlja famoznu Noć veštica, koja je posvećena keltskom paganskom božanstvu. Prvog novembra Kelti su beležavali početak Nove godine, kraj sezone sunca i nastupanje perioda mraka.
O Amfilohiju niste znali ovih 12 stvari: Zbog njega su puštali suze, a Srbe je uzdrmao jednom rečenicom
KUMČE MITROPOLITA U SUZAMA: Mala Una (8) ne može da dođe sebi zbog smrti Amfilohija (VIDEO)
STAO JE NA ČELO LITIJA I POVEO NAROD: Mitropolit se do poslednjeg dana borio za Mitropoliju, SPC i srpski narod
Druidi, keltski sveštenici, dan pre svoje Nove godine – 31. oktobar smatralu su Danom mrtvih kada je granica između ovog i onog sveta najlabavija i tog dana izvodili važan ritual. U to vreme je, kako se verovalo, ustajao Šaman – bog mrtvih koji je odlučivao o sudbini duša umrlih u prethodnoj godini.
Keltski paganski sveštenici gradili su ogromne lomače gde su se ljudi okupljali kako bi spalili useve i životinje kao žrtve keltskim božanstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od životinjskih glava i kože.
U 19. veku ovaj ritual maskiranja raširio se svuda po svetu, pa ga nažalost možemo videti čak i danas kod naših mladih kojima je posebno interesantno da tog 31. uveče (kada se kod nas praznuju sveti apostol Luka i sveti Petar Cetinjski) održavaju razne žurke – maskenbale za "Halloween".
Kako nije prvi put da Srbi zaborave svoje stare običaje, a prihvate tuđe, danas se retko u kom mestu u Srbiji može videti da mladi praktikuju naš praznik kog takođe karakteriše proslava pod maskama – takozvane Poklade ili Mačkare.
Koreni Poklada su paganski i vezani su za obeležavanje kulta Sunca. Danas se poklade uglavnom vezuju za početak hrišćanskog obeležavanja posta.
Slave se čak tri puta godišnje, poslednje nedelje pred post, pa tako imamo Božićne poklade, Velike Bele ili "sirene"(uskršnje) poklade i Petrovdanske poklade.
Poklade su dan za praštanje i veselje. Smatralo se da u period posta treba ući bez greha i pomiriti se sa svima sa kojima smo se posvađali, kako bi post započeli "očišćeni".
Narodna verovanja su povezivala period poklada sa povećanom opasnošću od zlih sila i veštica, od kojih se narod štitio na simbolične načine, recimo belim lukom ili paljenjem obrednih vatri ("olalija"). U Homolju je postojao običaj preskakanja ovih vatri i igranja oko njih. Na Kosovu su neke pokladne povorke simbolizovale svate Kraljevića Marka.
Poklade se sastoje od povorki maskiranih igrača koje uz buku i svirku obilaze naselja i izvode različite radnje magijsko-zabavnog karaktera. Maskirane povorke pevaju, a seljani ih darivaju mesom, slaninom, kolačima, jajima. Maske su se najčešće pravile od tikve, bundeve, perja, belog platna.
Iako se u našim Pokladama, kako smo videli, može naći sve što i u famoznoj Noći veštica – maskiranje, bundeve, darivanje slatkišima, paljenje vatre, srpska omladina radije odlazi na žurke 31. oktobra proslavljajući praznik Kelta kog je Zapad zloupotrebio da napravi još jedan potrošački raj za sve prodavce.
U našem narodu još uvek se pamti izreka "Bolje zemlju prodati, nego običaj izgubiti". Ta rečenica je, po svemu sudeći, ostala samo starima za pamćenje.
