ODLUKA KRIZNOG ŠTABA O RADU BIBLIOTEKA JE SULUDA: Knjige ne obolevaju od korone, niti je prenose
Po odluci kriznog štaba, ljudi koji vole knjige mogu doći u biblioteku ali ako pokušaju da uđu među police sa knjigama dočekaće ih traka sa upozorenjem da je pristup zabranjen.
Verujem da je većina mera koju je doneo državni krizni štab za borbu protiv korone opravdana, međutim očigledno je da isti istrajava i na nekim merama koje ne samo što nemaju nikakvog smisla i koje su neprihvatljive, već su suprotne zdravom razumu. I ne samo što ne štite, već ugrožavaju zdravlje stanovništva.
KORONA ZA CEO ŽIVOT: Milioni ljudi mogli bi da trajno izgube čula, nauka nema rešenje!
BLAGO IZ DUBINE ZEMLJE! Od poludragog kamenja izvađenog iz majdana kod Požege nastaju umetnička dela (FOTO)
NAJNOVIJA PROGNOZA DR KOČOVIĆA: Niko od građana Srbije nije očekivao ovakav dalji rasplet situacije sa koronom (FOTO)
Jedna od njih je zabrana bibliotekama da rade na uobičajeni način. Po odluci kriznog štaba, ljudi koji vole knjige mogu doći u biblioteku ali ako pokušaju da uđu među police sa knjigama dočekaće ih traka sa upozorenjem da je pristup zabranjen.
Mogu samo da od bibliotekara naruče knjigu koju žele. A kako neko da zna koje sve knjige postoje u nekoj biblioteci? Krizni štab je ostavio sledeću mogućnost: da vam bibliotekar nasumice donese nekoliko knjiga iz oblasti koja vas zanima, da ih vi pogledate i odaberete koju želite. A ako vas ni jedna od donetih ne zanima ili ste ih sve pročitali, da tražite da vam donese druge. Pa koliko to donošenje, odnošenje i razgledanje potraje.
Oko korone se mnogo toga još ne zna, oko spornih pitanja se vode polemike ali se svi domaći i međunarodni stručnjaci za ovaj biloški virus, očigledno proizveden sa zločinačkom namerom, slažu da je šansa da se zarazite preko knjige ravna statističkoj grešci. Posebno ako je u pitanju knjiga koju je neko drugi čitao pre nekoliko dana ili, što je mnogo češći slučaj, pre nekoliko meseci.
Ali čak i da stvari stoje suprotno, da knjige prenose viruse, zar nije veća šansa da zarazite bibliotekara ili on vas, ako kroz vaše i njegove ruke, u toku biranja knjiga, prođe nekoliko desetina knjiga, nego ako sami šetate između polica sa knjigama, gledate i birate željene naslove? Bez ikakvog bliskog kontakta sa drugom osobom.
Čisto kao primer, navodim slučaj moje matične biblioteke u Velikoj Plani. U pitanju je ogromna prostorija, površine možda i do 600-700 kvadrata. U većini slučajeva, kad dođem da vratim i uzmem knjige, tamo ne zateknem ni jednog drugog čitaoca. Kao što svi znamo, Srbi sve manje čitaju. A sve se više kockaju. I igraju igrice na mobilnim telefonima.
Kakva je mogućnost da razgledajući knjige složene po policama nekog zarazim ili od nekog budem zaražen, ako deset, pa čak i dvadeset, metara oko mene nema žive duše? Nikakva. A ako nosim masku i rukavice, manja od nikakve.
Ali, čak i da je navala čitalaca na biblioteke velika, u čemu je problem organizovati ih tako da ih u biblioteku u isto vreme ulazi ograničen broj. Sa maskom i, ako je potrebno, rukavicama. Dvoje, troje, petoro....onoliko sa koliko je moguće obezbediti da, dok sami biraju knjige, ne prilaze jedno drugom ni na pet a kamoli na dva metra.
Nije valjda da maska štiti u autobusu površine dvadesetak kvadrata u kojem se tiska tridesetak putnika, ili u zadimljenoj kafani iste površine u kojoj sedi desetak gostiju, ili pred kasama u supermarketima pred kojima se tiskaju desetine ljudi, ili u tržnim centrima u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu kroz koje su zbog novogodišnjih rasprodaja dnevno prolazile desetine hiljada ljudi, a ne štiti u praznoj biblioteci od 600 kvadrata u kojoj nema ni jednog drugog čitaoca?
Uz ovakva bespotrebna i nerazumna ograničenja u radu biblioteka, kao i uz neke druge mere, nije čudo što sve više građana veruje da cilj mera koje se na globalnom nivou donose u cilju suzbijanja korone nije samo suzbijanje zaraze već i ograničavanje ljudskih sloboda. Pretvaranje ljudi u poslušne opitne zečeve.
Onima koji će mi prigovoriti da slične mere postoje i u mnogim drugim zemljama, postavljam samo jedno pitanje: ako druge zemlje, po diktatu farmaceutske, političke i ekonomske mafije, koja je proizvela ovaj virus i koja očigledno diktira tok širenja bolesti i njen uticaj na svetsku ekonomiju i čovečanstvo, donesu odluku da se protiv korone borimo tako što ćemo svaki dan po sat vremena dubiti na glavi, hoćemo li da dubimo?
Zatvaranje biblioteka je neprihvatljivo upravo iz zdravstvenih razloga. Naime, jasno je da mere obaveznog nošenja maske, ograničavanja slobode kretanja, ograničenog rada kafana i restorana, zabrane okupljanja i druge mere, posebno zato što traju već deset meseci, kod većine ljudi izazivaju manju ili veću potištenost. Psiholozi, psihijatri i sociolozi se slažu da će posledice te psihoze biti dugotrajne i da će ih imati veliki broj ljudi.
S druge strane, naučno je dokazano da ništa ne opušta kao čitanje. U situaciji kad su ograničena okupljanja, kad je ograničen rad kafana, kad nema sportskih takmičenja, kad krizni štab preko svih medija, iz minuta u minut, mesecima, narod bombarduje preporukom „ostanite kod kuće“, krizni štab i država bi umesto zatvaranja biblioteka trebali da vode kampanju da pozivaju ljude da što više čitaju (knjige a ne tabloide) i posećuju biblioteke.
Osim ako pojedincima u kriznom štabu nije cilj da narod prisili da gleda televiziju i sve više rijaliti nastupe pojedinih estradizovanih zdravstvenih radnika, koji od gostovanja od jedne do druge televizije, davanja intervjua i izjava već mesecima ne stižu da svrate do bolnica u kojima rade.
