Odvažni car koji je izgubio bitku jer se plašio mačaka: Plakao je danima, grčio se i padao u delirijum! (VIDEO)
Ja sam ponekad lisica, a ponekad sam lav. Celo umeće vladanja leži u tome da znaš kada treba biti jedno, a kada treba biti drugo – Napoleon Bonaparta
Napoleon Bonaparta rođen je na Korzici 15. avgusta 1769. godine, kao drugo od osmoro dece u porodici nižeg italijanskog plemstva. Bio je general u Francuskoj revoluciji, a nakon toga prvi konzul Francuske Republike, ali i samokrunisani car Francuske.
Pročitajte i:
Napoleonova porodica je imala veliki uticaj na njegovo odrastanje i život. Najveći uticaj na Napoleona je imala majka Marija Leticija Ramolino. Ona je čvrstom disciplinom obuzdavala Napoleona i prikrivala njegove slabosti i poremećaje.
Ženio se dva puta. Prva žena mu je bila Roz de Boamo, odnosno Žozefina, kako ju je on samovoljno nazvao, jer je bio sklon tome da radi sve kako mu je volja. Razveli su se 1810. godine jer nisu imali zajedničke dece. Te iste godine oženio je Mariju Luizu Habzburšku. Sa njom je imao sina Napoleona II Bonapartu kojem je nadenuo nadimak Orlić. Posle poraza 1814. godine ženu i dete više nikada nije video.
Napoleon Bonaparta je bio višestruko nasledno opterećen. U njegovoj psihičkoj ličnosti se prepoznaje neuropata i epileptičar, ali i psihopata sa raznoraznim poremećajima. Nema podataka o daljim precima, ali se zna da je njegov otac bio poprilično inteligentan, ali alkoholičar, intrigant i prevarant. Majka mu je bila odlučna, ozbiljna i slavoljubiva. Sestre su mu bile bestidne, a pogotovo Paulina koja je bila izuzetno luckasta, amoralna i polno izopačena.
Paulina je bila veoma prisutna u Napoleonovom životu. Ona je zapala u rodoskrvnuće sa svojim carskim bratom Napoleonom, bila mu je dugogodišnja ljubavnica, ali i podvodačica.
U njegovoj ranoj mladosti pokazivala se neuropatska konstitucija. U vojnoj školi je nakon izrečene kazne dobio jak nervni napad zbog kog je bio oslobođen kazne. Kako je sazrevao napadi su se ponavljali, bili su praćeni grčevima, povraćanjem i plačem koji je bio veoma obilan i dug. Na rastanku sa Žozefinom 1806. godine je veoma dugo plakao bez prestanka.
Epileptički napadi su ga sustizali uglavnom noću. Prvi napad je obelodanila njegova ljubavnica, ona je u postelji spazila obeznanjenog Napoleona, nakon čega je kada se osvestio on nju proterao u Petrovgrad, obučenu u muško odelo i bilo joj je zabranjeno da priča šta je videla. Imao je i jedan epileptički napad u vidu delirijuma gde je, kako je govorio, video kako mu medved skače na grudi i hoće da mu iščupa srce.
Napoleon je imao strah od mačaka. Kad je imao svega šest meseci, dadilja ga je izvela u dvorište i ostavila u kolevci, međutim, jedna mačka je skočila na njega i to je ostavilo veliki trag na francuskog vojskovođu. To je dobro znao i vojvoda od Velingtona, pa je navodno u bici kod Vaterloa ispred svoje vojske postavio sedamdeset mačaka koje su preplašile Napoleona, a njegova nemoć demoralisala je francusku vojsku koju je predvodio, zbog čega je izgubio bitku.
Lekarima je predstavljao i demona i božanstvo. Umire 1821. godine, na ostrvu Sveta Jelena, prema mišljenju tadašnjih lekara od raka želudca kao i njegov otac. Kasnije se dolazi do nekih dokaza da je Napoleon otrovan arsenikom, ali takođe i da je umro od sifilisa.
Neki ga smatraju beskrupuloznim tiraninom i militaristom čija je spoljna politika dovodila do krvoprolića i pustošenja koja se nisu ponovila u Evropi do doba Adolfa Hitlera. Ali sa druge strane cene se i njegova dela na polju unutrašnje politike. Doprineo je razvoju evropske ekonomije i kulture, doneo je niz liberalnih reformi kojima je staro feudalno uređenje postepeno zamenjivao modernim kapitalizmom oličenim u njegovom zakoniku poznatom kao Code civile.
