ONI NEĆE MORATI U VOJSKU? Služenje otadžbini je ponos i čast, ali ako ispunjavate ove uslove bićete pošteđeni

Prema do sada dostupnim informacijama, vojni rok bi trajao 75 dana (60 dana obuke i 15 dana vežbe) za muškarce, bio bi dobrovoljan za žene, a prve generacije novih regruta mogle bi da se nađu u kasarnama već sledeće godine. To i nije toliko dugo te se mnogi mladi, opravdano ili ne, pitaju da li će biti moguće nekako izbeći služenje vojnog roka.

Nekada je bila čast ići u vojsku i sramota za one koji to ne učine

Toga je, kako kažu vojni analitičari, bilo od uvođenja obaveznog služenja vojnog roka još u vreme stare Jugoslavije kada je bila čast ići u vojsku i sramota za one koji to ne učine. Takav stav promenjen je početkom 21. veka te je sve više mladih išlo civilno da služi vojni rok pozivajući se na prigovor savesti što je nekada bilo nezamislivo ili jako retko.

Ono što je činjenica jeste da se vojne obaveze uvek bilo teško osloboditi i da su bili potrebni ozbiljni razlozi za to, a kao najmerodavniji i najopravdaniji uvek su uzimani medicinski dokazi da je neko nesposoban da služi vojni rok.

Pretpostavlja se da će to i sada biti slučaj te da će ponovo stupiti na snagu Uredba o merilima za ocenjivanje zdravstvene sposobnosti vojnih obveznika za vojnu službu i o lekarskim i drugim pregledima i psihološkim ispitivanjima vojnih obveznika.

Ko sve može odložiti služenje vojnog roka i zašto

Prema toj uredbi, postojali su različiti razlozi zbog kojih su pojedinci mogli biti oslobođeni vojske. Osobe sa ozbiljnim zdravstvenim problemima ili invaliditetom koje bi im onemogućile obavljanje vojnih dužnosti, mogle su biti izuzete. Takođe, studentima koji su pohađali fakultet bilo je omogućeno odlaganje služenja vojnog roka sve dok ne završe svoje studije. Pored toga, pojedinci koji su bili jedini hranitelji porodice ili su imali specifične porodične obaveze takođe su mogli biti oslobođeni od vojnog roka.

Religijske zajednice su ponekad imale specifične izuzetke ili alternative, kao što su obavljanja alternativne službe za svoje članove. Osobe koje su bile profesionalni sportisti ili umetnici mogli su imati mogućnost odlaganja ili izuzeća ako su bili značajni za promociju zemlje. Različite situacije i specifične okolnosti mogli su dovesti do donošenja odluka o izuzeću pojedinaca od obaveznog služenja, kao što su prigovor savesti ili dvojno državljanstvo - srpsko i neke zemlje u kojoj nije obavezno služenje vojnog roka.

Kako se utvrđuje zdravstveno stanje regruta?

U cilju pravilnog procenjivanja sposobnosti za služenje vojnog roka, zdravstveni pregledi kandidata obuhvataju nekoliko ključnih aspekata koji su skoro identični sa onim pregledima kroz koje prolaze regruti koji su se do sada prijavljivali na dobrovoljno služenje vojnog roka.

Stručnjaci iz oblasti medicine i psihologije vrše detaljnu analizu stanja i funkcionalnosti različitih delova tela. To uključuje ispitivanje gornjih ekstremiteta i ramenog pojasa, donjih ekstremiteta i karličnog pojasa, kao i unutrašnjih organa u sklopu opšteg zdravstvenog stanja. Posebna pažnja posvećuje se čulima vida, sluha i ravnoteže, te centralnom i perifernom nervnom sistemu.

Osim fizičkih pregleda, veliki značaj pridaje se i proceni mentalnog zdravlja regruta. Utvrđivanje sumnje na psihijatrijske oboljenja i poremećaje postaje ključno za celokupnu procenu sposobnosti. Emocionalno-socijalna zrelost, opšta intelektualna sposobnost, kao i stepen duševnih poremećaja takođe su deo temeljne evaluacije.

Dodatno, kandidati se ocenjuju i na osnovu specifičnih fizičkih karakteristika i stanja, kao što su izrazita nerazvijenost, neuhranjenost, gojaznost, promene na koži, nedostatak zuba, mucanje, neraspoznavanje osnovnih boja, poremećaji u adaptaciji na tamu i stereoskopski vid. Ova detaljna evaluacija omogućava precizno utvrđivanje sposobnosti kandidata za vojnu službu.

Na kraju, sve ove informacije pomažu u identifikaciji potencijalnih patoloških stanja i poremećaja koji mogu uticati na sposobnost pojedinca da obavlja vojnu službu. Ovi pregledi koji se obavljaju u vojnim zdravstvenim ustanovama ili u ustanovama primarne zdravstvene zaštite a lekari nakon tih opštemedicinskih pregleda daju svoje mišljenje da li je neko "sposoban" za služenje vojnog roka, "privremeno nesposoban" zbog privremenih zdravstvenih problema ili "nesposoban".

Šta će biti sa "tatinim i maminim sinovima"

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže za "Blic" da u ovom slučaju država mora da pokaže autoritet te da će samim uručivanjem poziva za služenje vojnog roka, "na ispitu" biti ravnopravnost svih mladića u Srbiji.

- Znamo da imamo problem širokog sloja privilegovanih kojima tata ili mama na neki način mogu da obezbede poštedu. A uz to smo, kao neuspelu alternativu služenju u kasarnama, imali civilno služenje kojem se masovno pribegavalo. Tako da će za naše društvo biti veoma štetno ako se pokaže da i u ovom slučaju postoje privilegije i ono čuveno "znaš ti ko sam ja" čemu smo svedoci, na primer, svakodnevno u saobraćaju - smatra Radić.

Profesor Fakulteta bezbednosti Zoran Dragišić kaže za "Blic" da bez obzira na to što će odlazak u vojsku za regrute postati zakonska obaveza, glavni cilj države treba da bude motivacija mladih ljudi da postanu profesionalni pripadnici Vojske. On ističe da za to već postoji osnov - veoma dobar odziv zainteresovanih na konkursima koje je Vojska Srbije raspisala za specijalne, izviđačke i oklopne jedinice.

- Ključni problem je ono što je ustavno pravo svakog građanina Srbije - prigovor savesti. Mi ne znamo koliko će se mladih ljudi sada pozvati na prigovor savesti. U poslednjoj generaciji koja je pre 14 godina imala obavezu služenja vojske, to je bio ogroman procenat. Drugi problem je što imamo veliki broj građana sa dvojnim državljanstvom. Onaj koji ima državljanstvo zemlje gde nema obaveznog služenja, imaće pravo da vojsku ne služi ni u Srbiji. Zato se nadam da stručnjaci iz Generalštaba imaju sasvim jasne cifre na koliko ljudi mogu da računaju da će proći tu buduću zakonsku obavezu vojne obuke - upozorava naš sagovornik.

Srbija Danas/Blic