"ONO ŠTO SU MENE UČILI OTAC I DEDA, PRENEĆU MOJOJ DECI" Ranko neguje srpske običaje i tradiciju za Badnji dan (FOTO)
Današnji dan pun je starih običaja, a iako živimo u modernom, brzom vremenu, neke stvari ipak decenijama ostaju nepromenjene.
Dok još nije ni svanulo Ranko Petronijević iz sela Prijevor kod Čačka probudio je svoje troje mališana, toplo su se obukli i krenuli u seču badnjaka u obližnju cerovu šumu.
PULMOLOG UPOZORAVA: Ne ignorišite dugotrajan kašalj, iskašljavanje i otežano disanje! Možda su znaci OZBILJNE BOLESTI!
DŽABE VAKCINA AKO NE PAZIMO: Doktor Tiodorović otkrio do kada ćemo morati da se pridržavamo mera
U ČESNICU NE IDE SAMO PARICA: Šta sve treba da se stavi u božićni kolač za zdravlje i sreću?
- Ono što su mene učili otac i deda, ja se trudim da prenesem na svoju decu. Oni su uzbuđeni na svako Badnje jutro i bude se pre prvih petlova, spremni da sa mnom krenu u šumu. U gradu se mahom badnjaci kupuju, ali mi na selu to nikad ne radimo. Sa prijateljima krenemo u seču, odmerimo dobar badnjak, prekrstimo se, pomolimo za zdravlje i oborimo ga. Najvažnije je da krošnja bude široka i razgranata jer to simbolizuje zdravlje cele porodice - rekao je Ranko.
Odsečeno Badnje drvo nosi se u dvorište, a dočekuju ga ostali ukućani posipajući ga žitom i bombonama. Iako još uvek mali, Veljko, Magdalena i Filip poznaju srpsku tradiciju i poštuju je.
- Sačuvali smo ovo prvo drvce koje je palo kad je tata zasekao Badnjak, to kasnije nosimo kući dajemo baki kako bi ga stavila ispod šerpe da bi tokom cele godine imali dobar i kvalitetan kajmak - rekla je Magdalena Petronijević.
Domaćice spremaju posnu trpezu
Trpeza na današnji dan obavezno je posna, a domaćice od ranog jutra su na nogama i spremaju kako za danas tako i za sutrašnji veliki praznik. Mladena Gojković iz Čačka priseća se vremena kada se na Badnje veče večera služila na slami.
- Dosta slame se postavi nasred kuće i tu se postavljaju svi specijaliteti koji se tog dana spreme. Neizbežan je tučeni pasulj, riba, salate, pite sa jabukama i orasima. Cela porodica se tu okuplja i svi ti tanjiri koji se tada koriste se ne sklanjaju do Božićnog jutra, jer se veruje da sveci na svokom ostavljaju poseban znak i to se ujutru tumači - kaže ova Čačanka.
Na Badnji dan važi verovanje da se ne ide u goste, a da se veče obavezno provodi u krugu porodice, dok se na Božić obilaze prijatelji. Ipak, ovogodišnji veliki hrišćanksi praznik biće obeležen malo drugačije zbog trenutne epidemiološke situacije, tako da će "gostovanje" po kućama ipak najverovatnije izostati.
