SRBI, LAKO MOŽETE POSTATI ŽRTVE! Ukoliko KLIKNETE na OVIH 6 STVARI, posledice mogu biti katastrofalne!
Kad god proveravate svoj mejl morate da budete veoma oprezni da ne biste postali žrtva neke od brojnih onlajn prevara.
I korisnici interneta u Srbiji sve češće postaju meta hakerskih napada, a primetan je porast broja finansijskih prevara čije žrtve su zaposleni u finansijskim institucijama, kao što su, na primer, banke.
Pecanje je jedna od najčešćih prevara na koje ljudi padaju, prema nedavno objavljenoj studiji, jeste takozvani "fišing" odnosno "pecanje".
Širom sveta, broj hakerskih "fišing kampanja" se svakodnevno uvećava, a na osnovu dosadašnjih analiza, oko 90 procenata uspešnih hakerskih napada koji su usmereni na opštu populaciju, započinje upravo ovakvim kampanjama.
NISU SVE PROFESIJE POD RIZIKOM: Ovo su poslovi koji će biti traženi i u sledećoj krizi!
SPAKOVALI KOFERE I VRATILI SE U SRBIJU: Upoznali se u Južnoj Africi, a danas žive na selu i bave se OVIM poslom
"Pecanje" se odnosi na prevare u kojima se počinioci pretvaraju da su osobe ili institucije od poverenja, pa kada ljudi kliknu na linkove u ovakvim mejlovima rizikuju da svoje poverljive informacije daju u šake prevarantima.
Među ovakvim prevarama sa pecanjem su česte i one u kojima prevaranti pokušavaju da dobiju pristup vašim nalozima na društvenim mrežama.
Oni će im poslati poruke da ste u nekoj nevolji, na primer da ste ostali bez novca ili dokumenata negde u inostranstvu pa bi tražili novac od vaših prijatelja.
Takođe česte su i prevare u kojima se navodi da izvučeni za pobednika neke lutrije ili dobili vaučere.
- Jedna od čestih prevara je i " srećni dobitnik, kliknite ovde", ali se na svu sreću, ovakve poruke uglavnom nađu u "spam" folderu, jer ih veći provajderi za mejl često prepoznaju kao prevaru, a pošiljaoca označe kao nepouzdanog.
Ljudi koji kliknu na ove mejlove pomisle da ih ništa ne košta da probaju, ali tu leži opasnost. Prevaranti traže da im uplatite malu proviziju kako biste dobili nagradu ili vam traže poverljive informacije. Na njih najčešće padaju ljudi u lošoj ekonomskoj situaciji.
Ova šema oslanja se na prevare u kojima počinioci vrebaju ljude koji su na internetu oglasili neku veću prodaju, tipa stana, kuće, automobila, itd.
Posao za 4.000 ljudi: Zašto Folksvagen ide u Tursku, a ne u Srbiju ili Bugarsku?
ZNAMO LI ŠTA JEDEMO? Holandija povukla prerađeno meso iz prehrambenih prodavnica ZBOG TROVANJA
ZA NJIH NEMA ZIME: Ova zemlja će imati najveći minimalac na svetu!
Nakon dopisivanja i navodne ugovorene prodaje oni šalju žrtvama lažni ček, na veću sumu nego što je dogovoreno, a onda ih ubede da ga deponuju, a zatim im pošalju natrag deo novca "klasičnim transferom (wire transfer) zbog toga što je ček bio na veću sumu.
U trenutku kada shvatite da je ček lažan, već ste poslali svoj novac prevarantima.
Lažna ponuda za posao - U ovoj šemi prevaranti se predstavljaju kao potencijalni poslodavci i mame naivne žrtve koje misle da će im biti ponuđen posao ili da će ih uzeti u obzir za neko radno mesto.
Oni varaju žrtve tako što im traže da im pošalju novac koji će biti potrošen na njihovu "obuku" ili "opremu".
Takođe ima i onih prevaranata koji će tražiti da za njih preko interneta obavite neki posao uz obećanje plate, koju nikad nećete dobiti.
Ovakva vrsta prevara je bila jedna od najuspešnijih u privlačenju žrtava u Americi.
Lažna upozorenja - Krajnje je ironičan bio onaj koji je smislio ovu vrstu prevare.
Verovatno je i vama bar nekad iskočio prozor na kompjuteru sa velikim slovima o upozorenju da neko pokušava da vam hakuje kompjuter. Taj prozor vas poziva da kliknete na neki link kako biste se navodno zaštitili.
Međutim radi se upravo o suprotnom - ako kliknete na taj link naći ćete se u opasnosti da vam neko ko se predstavlja kao IT stručnjak ukrade novac ili od vas izmami pristup vašem kompjuteru.
