OVAJ UREĐAJ JE NAJOPASNIJI KAD GRMI, A NIJE MOBILNI! U toku nevremena, može vas čak i UBITI!
Statistika govori da tokom godine od udara groma strada 10 osoba.
Najviše grmljavine ima tokom maja, juna, jula i avgusta - od pet do 10 dana, dok grmljavine u Srbiji tokom januara nije bilo više od jedne decenije. Šta onda raditi u ovom periodu kako bismo se zaštitili?
NIČE TESLIN TORANJ NA ZLATIBORU: Pogledajte kako će izgledati (FOTO)
SRBIJA DANAS BEZ PREMINULIH OD KORONE: Novih 69 slučajeva zaraze
BUJICE ĆE NOSITI SVE PRED SOBOM: Nevreme koje je juče zadesilo Beograd, preneće se danas na CELU SRBIJU
Odgovor na ovo pitanje daje prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta.
Najvažnije skloniti se sa otvorenog prostora, odnosno najbolje je ući u neki zidani objekat. Ako vam kuća ili neka zgrada nije u blizini, dobro je ostati u zatvorenom automobilu.
Poluotvoreni prostori, poput nadstrešnica ili autobuskih stanica nisu dobar zaklon od groma. Ne treba stajati pored električnih stubova ni visokog drveća. Ako baš nemate gde da se sklonite - čučnite!
- Najbolje je pratiti vremensku prognozu i ako je za popodne najavljeno neko nevreme, grmljavinske nepogode, u tom slučaju ne treba planirati aktivnosti koje možemo da odložimo, tako da možemo da budeme sigurni, odnosno blizu nekog zatvorenog objekta ili kuće u kojoj možemo da se sakrijemo - objašnjava profesor Đurđević.
Suprotno raširenom verovanju, sasvim je bezbedno koristiti mobilni telefon dok grmi. Naravno, ako ste u zatvorenom prostoru. Međutim, trebalo bi da se klonite fiksnih telefona!
- U slučaju udara groma, ta energija može da prođe kroz vodove i stigne do slušalice. Tako da, ako ste u kući, slobodno koristite mobilni telefon u toku oluje. Nije dobro puniti mobilni telefon jer uređaj može biti oštećen - napominje profesor Đurđević.
Gumena obuća se preporučuje naročito onima koji rade na otvorenom, u polju na primer, jer ona predstavlja neki vid izolacije. Tako da, ukoliko se i "desi nešto strašno", kako kaže dr Đurđević, posledice će biti manje.
Narodne umotvorine koje se odnose na grmljavinu nisu naučno potkrepljene.
- Priča da grom ne može da udari dva puta na isto mesto nije tačna, kao ni priča da grom neće u koprive. Dešavalo se da u roku od dvadesetak sekundi grom nekoliko puta udari u isto mesto - napominje profesor Đurđević.
Važno je imati na umu da na otvorenom nema apsolutno zaštićenog mesta. Čak i kada se nalazite u okruženju visokih objekta, može da se desi da grom udari u mesto koje nije najviša tačka.