Ove činjenice sigurno niste znali o avionima, a čine ih najbezbednijim mestima na planeti
Uz stalni napredak u avioindustriji i razvoj novih tehnologija, teško je pratiti sve te neverovatne nove mogućnosti. Donosimo Vam nekoliko zanimljivosti o avionima i aviosaobraćaju koje sigurno niste znali, a čine ih jednim o najbezbednijih mesta na planeti.
Avioni su napravljeni tako da mogu da izdrže udare groma
Avioni su konstruisani tako da im udari groma, do kojih redovno dolazi, ne mogu ništa.
Procenjuje se da svaki avion bar jednom godišnje udari grom, preciznije, jednom na svakih 1.000 sati leta.
Ali, zbog napretka u novim tehnologijama, od 1963. godine to nije bio uzrok pada aviona, jer udar naelektrisanja prosto "uđe" i "izađe" ne izazivajući oštećenja, zahvaljujući konstrukciji koja podrazumeva formiranje Faradejevog kaveza.
(Faradejev kavez - u pitanju je zaštita od električnog polja, prostor ograničen nekim provodnikom, ili mrežom napravljenom od materijala koji je provodnik. Unutar Faradejevog kaveza nije moguć prijem radiotalasa (radio, GSM), štiti od udara munje, a na tom principu rade i gromobrani.)
Neki avioni imaju "tajne" prostorije za odmor posade
Na dugim letovima, može se desiti da posada radi i 16 sati bez odmora. Zbog toga u nekim avionima, kao što su recimo boinzi 777 i 787 drimlajneri postoje male spavaće sobe u kojima posada može na smenu da predahne. Do tih soba opremljnih krevetima i toaletom vode skrivena stepeništa.
Avionske gume dizajnirane su tako da ne mogu da puknu prilikom sletanja
Gume koje se nalaze na točkovima aviona dizajnirane su tako da mogu da izdrže neverovatno opterećenje (i do 38 tona), i to pri udaru o pistu brzinom od 170 kilometara na sat više od 500 puta pre nego što im bude potreban remont.
Uz to, pritisak u njima je čak šest puta viši od onog u automobilskim gumama. A šta kad avionu zatrebaju nove gume? Pa, zemaljsko osoblje podigne avion otprilike onako kako vi podižete automobil kad mu menjate gume.
Avionu za let nisu neophodna oba motora
Pomisao na mogućnost da usred leta otkaže jedan motor je zastašujuća, ali svaki komercijalni putnički avion može bezbedno da leti i sa jednim motorom koji je u funkciji. Rad sa polovinom snage nije naročito efikasan sa stanovišta potrošnje goriva ili dometa aviona, ali svakako je dovoljno bezbedan da se stigne do aerodroma na kojem je moguće sletanje. Recimo, boing drimlajner ima sertifikat ETOPS-330, što znači da sa samo jednim motorom u funkciji može da leti 330 minuta (pet i po sati, dakle) potpuno bezbedno.
Interesantno je da većina aviona može da preleti iznenađujuće velike udaljenosti i bez ijednog funkcionalnog motora. Recimo, boing 747 može da "klizi" bez ijednog motora po 3,2 kilometra na svakih 1.000 metara visine, što je obično više nego dovoljno vremena da se avion bezbedno prizemlji.