PATRIJARH DAO BLAGOSLOV ZA PISANJE JEDNE KNJIGE: Ceo tiraž prodat za svega nekoliko dana
Patrijarh je bio veliki ljubitelj knjige
Patrijarh srpski Irinej upokojio se u petak, 20. novembra 2020. godine u 7:07 časova u Vojnoj kovid bolnici "Karaburma" u Beogradu, a biće sahranjen sutra, u nedelju, u kripti Hrama Svetog Save na Vračaru.
Patrijarh će biti sahranjen na praznik koji je mnogo voleo: Grčki čudotvorac mu je bio posebno drag
ONI ĆE PEVATI NA SAHRANI PATRIJARHA IRINEJA: Hor koji je stasavao uz njega ispratiće ga na večni počinak
DA LI ZNATE ZAŠTO JE PATRIJARHOV POKROV ZELEN? Ova boja odežde krije snažnu simboliku
O tome kakav je bio kao čovek, koliko je voleo da čita i kakvo sećanje ima na njega, govorio je protođakon
, urednik Glasa crkve, koji je bio na početku svoje đakonske službe kada se prvi put susreo sa Irinejem.
- Pamtim ga u najlepšem svetlu, u jednoj dubokoj emociji prema jednom od predstavnika stare slavne garde srpskih vladika. Upoznao sam ga na početku svoje đakonske službe, to je bilo 1975. godine, u maju mesecu. Bio je mlad vladika, nijedne sede nije bilo u njegovoj bradi ni kosi. Pričali smo o njegovom izboru i mom početku - prisećao se protođakon Ranković.
On je otkrio da je patrijarh srpski Irinej bio veliki ljubitelj knjige i pravi, prosvećeni intelektualac.
- Moj poslednji susret sa njim je bio u Resniku pre nekoliko meseci. Tada sam mu poklonio komplet knjiga Isidore Sekulić. Rekao mi je: "Ovo je najumnija Srpkinja" a tada sam od njega dobio i blagoslov da pišem knjigu o njegovom prethodniku, patrijarhu Pavlu - rekao je Ranković.
Kako je dodao, ta knjiga "Evo čoveka" objavljena je pre desetak dana a tiraž od 7.000 skoro da je otišao.
- Zapanjen sam, jer imam veliko iskustvo kad su knjige u pitanju. Čak ni za Biblijom nije bila tolika pomama u narodu - naveo je protođakon.
Knjiga pripoveda život Gojka Stojčevića od rođenja, njegovo teško odrastanje, školovanje i opredeljenje u ranim godinama mladosti da bude učen i da učenošću pomaže ljudima. Zato je završio sve crkvene škole, od najniže do najviše, Bogoslovije, u Beogradu i Atini, a paralelno sa crkvenim učenjem studirao je i medicinu. Hteo je da bude lekar i duše i tela.
I bio je, svakom ko je od njega potražio savet, pomoć, lek, duhovno isceljenje. Bio je uteha, i uvek na strani nemoćnih i stradalnika.
