PODNOŠENjE ZAHTEVA I OSTVARIVANjE PRAVA NA PENZIJU - Korisne informacije: Kako do penzije

Naime, i naizgled sitan propust može da dovede do odlaganja početka korišćenja penzije, pa čak i do nemogućnosti da se pravo ostvari u planiranom periodu.

Prvi uslov – prestanak osiguranja

Pre svih, uz ispunjenje uslova u pogledu godina života i navršenog staža osiguranja, osnovni uslov za ostvarivanje prava na penziju je prestanak osiguranja. Upravo ovaj uslov u praksi najčešće predstavlja uzrok problema iako na prvi pogled deluje kao očigledan i najjednostavniji. Naime, znatan je broj osiguranika koji po ostvarivanju prava na starosnu i prevremenu starosnu penziju planiraju da nastave sa radom, bilo da je u pitanju zaposlenje ili obavljanje samostalne delatnosti. Zakonski propisi su u tom pogledu nedvosmisleni i omogućavaju korisniku starosne penzije da i dalje radi, kao i da za novi period osiguranja ostvari staž po osnovu koga može da traži i određivanje novog iznosa penzije. Međutim, zakonom je takođe uređeno da osiguranje mora da prestane kako bi se utvrdilo pravo na penziju. To znači da osiguranik pre ostvarivanja prava mora da bude odjavljen, bilo po osnovu prestanka zaposlenja ili prestanka obavljanja samostalne delatnosti, a zatim može ponovo da se prijavi po istom ili nekom drugom osnovu. Kako bi se pravo na penziju utvrdilo, neophodno je da osiguranik bude van osiguranja najmanje jedan ceo dan. Dakle, ukoliko je osiguranik odjavljen, na primer, 27. oktobra, pravo na penziju će ostvariti 28. oktobra, a u osiguranje može da se vrati najranije 29. oktobra. Ukoliko nova prijava usledi 28. oktobra, takav osiguranik zapravo ni nema prekid u osiguranju te iz tog razloga ne može ni da ostvari pravo na penziju.

Najčešće se za takve prijave sazna u toku postupka, pa osiguranik može blagovremeno da bude obavešten da ponovo prekine osiguranje kako bi ostvario pravo. Međutim, dešava se i da osiguranik podnese zahtev za penziju uz prethodno registrovanu odjavu osiguranja, a da se sa novom prijavom zakasni pa se za izostanak prestanka osiguranja sazna kada je pravo na penziju već ostvareno. U takvim slučajevima jedina zakonska mogućnost je da se rešenje o pravu poništi u ponovljenom postupku i zahtev za penziju odbije, ili eventualno da se pravo na penziju prizna sa nekim kasnijim datumom, po prestanku osiguranja, a što u svakom slučaju dovodi do obaveze vraćanja do tada primljenih penzija i nezadovoljstva korisnika. Dakle, neophodno je da se budući penzioneri koji žele da nastave sa radom blagovremeno informišu na koji način to mogu da ostvare.
Zakon dozvoljava i izuzetke od ovog pravila, pa osiguranici koji obavljaju preduzetničku delatnost, lica koja su hranitelji, osiguranici kojima se period osiguranja utvrđuje prema utvrđenom stažu (ugovor o delu i slično), kao i izabrana, imenovana i postavljena lica, pravo na starosnu i prevremenu starosnu penziju mogu da ostvare i bez prestanka osiguranja.

Propisi su stroži u pogledu ostvarivanja prava na invalidsku penziju, kada je obavezan potpuni prestanak osiguranja za sve kategorije osiguranika, kao i za porodičnu penziju koja može da se ostvari i u toku trajanja osiguranja ali se isplata penzije vrši samo licima van osiguranja, uz izuzetak da porodičnu penziju mogu da koriste i osobe koje su u osiguranju po osnovu ugovora o delu, ukoliko je ostvarena mesečna naknada niža od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih.

Važno je naglasiti i da mogućnost da osiguranik u Srbiji prima penziju i radi ne znači da će on nesmetano moći da koristi i penziju iz inostranstva na isti način, pa je potrebno da se svaki osiguranik koji ima navršen staž u inostranstvu informiše da li će nastavak penzijskog osiguranja u Srbiji biti razlog da se isplata inostrane penzije obustavi.