POKAZAO NAM JE ŠTA ZNAČI IMATI VELIKO SRCE: Hirurg napaćenog srpskog naroda napustio nas je na današnji dan! (VIDEO)
Već godinu dana je prošlo od kada nas je napustio čovek koji nije znao za strah, čovek koji je uvek bio na prvoj liniji fronta, koji je voleo svoj narod i bio mu veran do kraja.
Nema osobe koja nije plakala tog 14. aprila 2020. godine kada je od posledica korona virusa zauvek prestalo da kuca veliko srce Miodraga Lazića – doktora Laze, hirurga napaćenog srpskog naroda.
"PITANJE JE SATA KADA ĆE SE POJAVITI" Lončar o brazilskom soju korone: Ovo je jedini način da se spreče nove mutacije
DR GLIGIĆ OBJAVILA "NA SVA ZVONA" Otkrila kada će Srbija obuzdati korona virus
DR GLIGIĆ OBJAVILA "NA SVA ZVONA" Otkrila kada će Srbija obuzdati korona virus
Doktora koji je od iste te bolesti danima lečio druge, pomagao im da prežive i uspevao u tome. Iako su mu govorili da izlaže sebe opasnosti, on nije odustao, nije se povukao, nije mislio na sebe, već na one kojima je pomoć potrebna, a koju je on uvek nesebično pružao.
Miodrag Lazić bio je srpski primarijus, hirurg i književnik, godinu dana ratni hirurg dobrovoljac u Republici Srpskoj Krajini i Republici Srpskoj za šta ga je Patrijarh srpski Pavle odlikovao ordenom Svetog Save.
U ovom periodu je napisao autobiografsko delo „Dnevnik ratnog hirurga“.
Kao hirurg dobrovoljac je godinu dana radio u ratnim bolnicama u Dvoru na Uni, Glini i Kostajnici (Banija). U glinskoj bolnici koja je pokrivala 200.000 stanovnika je bio jedini hirurg. Bolnica se nalazina na liniji fronta i stalno je bombardovana od strane hrvatskih snaga.
Dnevnik, 1, 2. i 3. decembar 1992. godine
Tri dana pakla. Više desetina naših ranjenih, desetine poginulih. Juriši naših snaga na Otes i Sokolje. Njihovi strahoviti kontraudari po Ilidži višecevnim bacačima raketa i minobacačima. Već tri dana i noći operišem bez prestanka...
... U šoku imam dve curice od tri i šest godina. Starijoj je granata uletela kroz prozor, majku na mestu ubila, a njoj gotovo odsekla nogu. Borba. Tri operacije. Mislim da će noga ostati. Mlađa ima samo tri godine. Zagrlila me i ne pušta. Kontuzija glave, granata u Vogošći. Tamo je sa bakom. Roditelji nisu uspeli da izađu iz Sarajeva. Na početku sukoba je bila kod bake i tu ostala. Samo pita za mamu i traži cucu. Da umreš. Spasava me jedna sestra iz intenzivne nege. Kada je malecka videla nju, počela je da plače i doziva je: „Mama, mama!" Verovatno liči na njenu majku. Sestra je uzima i malecka je ljubi. Suze. Svi plačemo. Ona grčevito drži Snježu.
U ratnoj bolnici Žica je obavio preko 3.500 hirurških operacija pod opštom anestezijom i u vrlo teškim ratnim uslovima. Osim operacija srca, izvodio je sve zahvate kojima se bavi savremena hirurgija. U ovom periodu do februara 1996. je napisao 16 stručnih radova i uzeo učešće u tri velika međunarodna kongresa, za šta je 1994. godine dobio zvanje primarijusa.
Mnogo života je spasio, učinio često i nemoguće. Voleo je svoju zemlju, voleo je svoj narod, bio je hrabar, odvažan i neustrašiv, sa srcem u kojem je bilo mesta za sve. Ipak, virus, koji već više od godinu dana odnosi živote širom sveta, odneo je i doktora kojeg nikada ne smemo zaboraviti. Čak i u zadnjim danima, imao je snage da se od svojih najmilijih oprosti onako kako je samo on znao, emotivno, a istovremeno i jako.
„ Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor UC dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio, naprotiv bio sam ispred svih znajući da sa svim svojim bolestima i godinama imam veliki rizik ali čast i ponos mi nije dozvoljavao da se sklonim. Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu 4 godine, za vreme NATO bombardovanja. Neću da odem tiho, hoću da odem onako kakav sam bio čitav život a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica. Svi su mi govorili da se sklonim ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda zauvek iskreno će plakati svi jer su uvek verovali da sam neuništiv. Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvek. Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, ćerke i sin da ne tuguju nego samo napred. Budite ponosni na mene. Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunčica i Macan, drage moje seste koje ste mi uvek verovale, zbogom. Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno. U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav.
Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom "Marš na Drinu".
Doktor Laza, hirurg napaćenog srpskog naroda.
Želja mu je bila ispunjena, tako je i sahranjen. U svom Nišu i drugim gradovima širom Srbije, ali i Republike Srpske građani su se uz pesmu „Marš na Drinu“ oprostili od doktora Laze, odzvanjala je po ulicama, sa prozora stambenih zgrada, iz automobila, a poslednji pozdrav uputili su i pripadnici policije i vatrogasci.
U Nišu, Inđiji, Brčkom i u naseljima Dobrinja IV i Pridjel Donji u Republici Srpskoj naslikani su murali u čast Lazića.
Ulica po dr Lazi
I niške gradske vlasti su se na adekvatan način zahvalile dr Lazi na svemu što je učinio za Niš i Srbiju, preimenovanjem dela Ulice Vojislava Ilića, koja prolazi ispred Kliničkog centra u Nišu. Deo te niške ulice, od Hitne pomoći, do raskrsnice sa Bulevarom dr Zorana Đinđića, ubuduće će nositi ime dr Miodraga Lazića.
Dr Laza posthumno je na Vidovdanskoj akademiji u Nišu odlikovan ordenom Svetog Romana, najznačajnijim priznanjem Eparhije niške.
Nikada ga nećemo zaboraviti!
