POMOLITE SE ZA ZDRAVLJE, LJUBAV I RADOST: Slavimo velike mučenike hrišćanske vere uoči jednog od najvećih praznika kod Srba

Danas slavimo Svete mučenike Karpa i Papila, Svetu mučenicu Zlatu Meglensku i ikonu Majke Božije Iverske.

DANAS REDAK FENOMEN U SRBIJI: Počinje u podne - stručnjaci upozoravaju: Sunce NE GLEDATI bez zaštite

DANAS REDAK FENOMEN U SRBIJI: Počinje u podne - stručnjaci upozoravaju: Sunce NE GLEDATI bez zaštite

OVAKO SE NAVLAČI NA SEBE BOŽIJI GNEV! Sveštenici izneli STAV u slučaju posne slave - običaj koji morate da ispoštujete

OVAKO SE NAVLAČI NA SEBE BOŽIJI GNEV! Sveštenici izneli STAV u slučaju posne slave - običaj koji morate da ispoštujete

DANAS JE VELIKI PRAZNIK: Pomolite se svetim mučenicima, veruje se da donose dobru sreću i rasteruju tamu

DANAS JE VELIKI PRAZNIK: Pomolite se svetim mučenicima, veruje se da donose dobru sreću i rasteruju tamu

Karp beše episkop tijatirski, a Papila đakon. Rodom behu iz Pergama, gde najzad i postradaše za veru Hristovu od opakog namesnika Valerija, a u vreme carovanja Dekijeva. Veza ih Valerije za konje i otera u Sard, gde ih baci na ljute muke, no angel Božji javi im se, isceli ih od rana i ukrepi. Sluga Karpov Agatodor sledovaše s velikom žalošću svome gospodaru, dok i njega ne uzeše na mučenje.

Potom ih Valerije ponova veza za konje i iz Sarda dovuče u Pergam. Kada Karpa svetog vezaše za drvo i toliko šibaše, da mu sve telo u rane pretvoriše i krv njegova potokom zemlju napoji, nasmeja se sveti Karp usred tih strašnih muka. Kada ga pitahu, zašto se smeje, odgovori sveti mučenik, da vide nebesa otvorena i Gospoda gde sedi na prestolu, sa heruvimima i serafimima unaokolo.

Prilikom mučenja Papile, ovaj sveti mučenik molitvom isceli jednog čoveka, slepog u jedno oko. I mnogi videvši verovahu u Hrista Gospoda. Vrgnuti pred zverove mučenici ostaše nepovređeni. Kada ih baciše u peć ognjenu, to vide Agatonika, sestra Papilina, pa i ona uskoči u oganj. No oganj ih ne opali. Najzad ih sve mačem posekoše 251. godine. I tako posle dobrih podviga primiše venac slave u carstvu Hristovom.

Ovaj vojnik Hristov beše Persijanac, i revnosnom propoveđu Jevanđelja obrati u veru Hristovu mnoge neznabožne Persijance i Jeline. Postrada za vreme persijskog cara Izdegarda, sina Gororanova, oko 412. godine. Kada bi bačen u tamnicu, neko od velmoža carskih zauze se za njega kod cara.

Car ga pusti no s tim, da ćuti i više ne govori ljudima o Hristu. Na to odgovori Venijamin: „To nikako ne mogu napustiti. Jer velikim mukama biće predan onaj, ko skriva dati mu talant”. Pa produži širiti veru Hristovu. Car naredi te mu udariše trnje pod nokte, i mučahu ga dotle dok ne predade duh svoj Bogu.

Rođena u selu Slatini u Meglenskoj oblasti, od siromašnih seoskih roditelja, koji imahu još tri kćeri. Sveta Zlata beše krotka i pobožna devojka, mudra mudrošću Hristovom i zlatna ne samo po imenu nego i po srcu bogobojažljivom. Kada Zlata jednom izađe na vodu, uhvatiše je neki besramnici Turci i odvukoše u svoju kuću. Kada joj jedan od njih nuđaše da se poturči i da mu bude žena, neustrašivo odgovori Zlata:

„Ja u Hrista verujem, i Njega jedinoga znam kao Ženika svoga; Njega se neću odreći nikada, makar me vi i na hiljade muka metnuli i na komade sekli”.

Tada joj dođoše roditelji njeni sa sestrama. I rekoše joj roditelji: „Kćeri naša, smiluj se sebi i nama, roditeljima svojim i sestrama, odreci se Hrista prividno, da budeš srećna i ti i mi, a Hristos je milostiv, oprostiće ti greh, učinjen u nuždi života”.

I plakahu gorko roditelji bedni i sestre i rođaci. No viteška duša svete Zlate ne dade se pobediti đavolskim zamkama. Ona odgovori roditeljima svojim: „Kad me vi savetujete da se odreknem Hrista, istinitog Boga, niste više roditelji moji ni sestre moje; imam oca Gospoda Isusa Hrista, i majku Bogorodicu, i braću i sestre – svetitelje i svetiteljke”.

Tada je Turci baciše u tamnicu, gde ležaše tri meseca; i izvođahu je svaki dan i šibahu dok krv njena ne zatopi zemlju. Najzad je obesiše strmoglav i podložiše vatru, da bi se od dima ugušila. No Gospod beše sa Zlatom i davaše joj silu u stradanju.

Na posletku je obesiše o drvo i isekoše svu na male komade. I tako ova mužestvena devica predade duh svoj Bogu i preseli se u rajska naselja 1796. godine. Komade njenih moštiju razneše hrišćani po svojim domovima radi blagoslova.

Sveti mučenik Florentije beše iz grada Soluna. Kao hrišćanin on beše revnitelj pobožnosti i vrline, i izobličavaše i ismevaše lažne bogove neznabožačke. Hrišćane pak on utvrđivaše u Hristovoj veri, trudeći se svim silama da ih nauči vršenju zapovesti Gospodnjih i vrlina. Zato ga igemon grada Soluna izvede na sud.

On na sudu pred igemonom i svima smelo ispovedi svoju veru u Hrista kao Boga i Tvorca, a neznabožačke bogove nagrdi tvrdeći da su oni drvo i kamen i zlato i srebro i bakar i gvožđe, bezdahni i mrtvi idoli.

Zbog takvih rečn on bi strahovito bijen; zatim ga obesiše o drvo i strugaše; posle toga ga baciše u oganj, i blaženi mučenik radujući se i moleći se i blagodareći Boga skonča, i dobi venac mučeništva.

Sveti Nikita rodio se u Paflagoniji od pobožnih i bogoljubivih roditelja, koji behu daljni srodnici carice Teodore, žene cara Teofila ikonoborca. Kao dete on bi dat u školu, i izuči knjigu; a kad mu bi sedamnaest godina on ode u Carigrad.

U to vreme na carskom prestolu bejaše supruga umrlog cara Lava IV Irina i njen maloletni sin Konstantin. Primljen u carski dvor na službu, Nikita ubrzo postade upravnik dvora, i dobi zvanje patricija. Zatim bi postavljen za vojnog starešinu, vojvodu na Siciliji.

Sveti mučenik Antigon postrada za Hrista spaljen u ognju.