SA DECOM TREBA RAZGOVARATI O PORODIČNOM NASILJU: Stručnjaci upozoravaju da su najčešći počionioci partneri žena
U 75 odsto slučajeva počinilac porodičnog nasilja je trenutni ili bivši partner žene
Najčešći oblik porodičnog nasilja jeste nasilje prema ženama, a u 75 odsto slučajeva počinilac je trenutni ili bivši partner. Međutim, samo nešto više od 10 odsto žena prijavljuje nasilje nadležnim organima. Sagovornici RTS-a poručuju da je potrebno da svi prijavimo nasilje, ne samo kada zakon to propiše, već i naša svest i načela.
DANAS JE VRBICA: Deca se posebno raduju na ovaj dan, ali nešto ipak NE BI TREBALO RADITI!
TOPAO DAN PRED NAMA - UŽIVAJTE U SUNCU DOK MOŽETE: Vremenski obrt nam sledi od ponedeljka!
NESTAO DEJAN IZ SIRIGA: Seo u sivi "audi" i od tada mu se gubi svaki trag
Profesor na Kriminalističko-policijskom univerzitetu Milan Žarković rekao je da je tolerancija policije prema porodičnom nasilju na nultom nivou, kao i da se policija tako ponašala i pre donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici 2017. godine.
- Obuka policijskih službenika koja je tada počela je omogućila kreiranje jednog korpusa policijskih službenika u velikom broju. Preko 2.000 policijskih službenika je prošlo obuku koji se angažuju na ovim poslovima i to im je isključivi zadatak - naveo je profesor Žarković tokom gostovanja u Jutarnjem programu RTS-a.
Istakao je da je spomenuti zakon omogućio hitnu reakciju policije u slučajevima porodičnog nasilja i da policija može da reaguje odmah po saznanju o takvim slučajevima, kao i da su izvršene organizacione promene da bi se to omogućilo.
Milan Žarković je istakao da policija čini sve u sistematskim postupcima kako bi se obezbedili dokazi, kao i da bi bilo pogrešno osloniti se samo na prijavu nasilja od strane žrtve, već i da postoji obaveza državnih organa da prijave nasilje.
Jana Šarić iz Centra E8 je, govoreći o preventivnim programima, navela da ih ima dosta, ali da su malo vidljivi.
- Naši programi su akreditovani od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Jedan se konkretno tiče preventivnog rada sa dečacima na pitanjima rodne ravnopravnosti, celog korpusa vrednosti. Rodna ravnopravnost nije samo broj, to je način pogleda na život, jedan princip življenja - istakla je Jana Šarić.
Dodala je da se drugi program Centra E8 odnosi i na prevenciju, ne samo partnerskog i rodno zasnovanog nasilja, već i svih oblika personalnog nasilja.
Šarićeva je navela da je program na kojem se radi samo sa dečacima inovacija, pošto se oni često, kada je reč o borbi za rodnu ravnopravnost, zanemaruju.
- Nekako se uvek vide kao izvršioci, oni koji vrše to nasilje, a često zaboravljamo da i oni trpe neke oblike nasilja i da je u njima rešenje. Dakle, ako mi obučimo, obrazujemo generacije i generacije mladića, momaka, dečaka da se sa poštovanjem i nekom vrstom međusobnog uvažavanja, da posmatraju svet iz perspektive rodne ravnopravnosti, da znaju da izraze svoja osećanja, da znaju šta je pristanak, kada govorimo o emotivnim i seksualnim odnosima, da znaju šta je kontracepcija - navela je Šarićeva.
Istakla je da se na taj način dobija mladić koji, ne samo da se neće u situaciji da postane nasilnik, već da će i uticati na svoju okolinu i menjati njihov pogled na svet.
Govoreći o većoj pristupačnosti programa, Jana Šarić je navela da je prvi korak promocija tih programa na sve moguće načine, ali i uključivanje svih – i roditelja i nastavnika koji će kroz obuke dobiti znanje za samostalan nastavak takvih programa.
Novinarka i aktivistkinja Milica Kravić Aksamit je navela da se stvari menjaju tako što se u medijima priča o njima, ali i tako što se policija edukuje i radi svoj posao.
Naglasila je da je moramo da shvatimo da smo svi dužni da prijavimo nasilje, ne samo što je zakon to propisao, već da nam načela i svest to propišu.
- Ta nula koju mi želimo svima da usadimo u glavu jeste zaštitni znak kampanje Udruženja 'Fenomen', a to je nulta tolerancija na nasilje u partnerskim odnosima, ali i ne samo u partnerskim odnosima - kazala je Kravić Aksamitova.
Dodala je da su još na početku pandemije počeli da govore o četiri najzastupljenija oblika nasilja – fizičko, psihičko ili emotivno, ekonomsko i onlajn nasilje.
- Kroz četiri autentične priče, jedne žene sa sela koja trpi ekonomsko nasilje, jedne studentkinje koja doživljava proganjanje, jedne profesorke sa fakulteta koja doživljava emotivno i psihičko zlostavljanje i jedne radnice koju neko tuče, mi želimo da ispričamo: 'Ljudi, to se dešava, među nama je, moramo da shvatimo da smo svi dužni da reagujemo - rekla je Milica Kravić Aksamit.
Istakla je da mora da se govori o tome, naročito sa decom.
- Sinovi u ogromnom procentu su u stvari oni koji, ako svedoče nasilju, posle ga sprovode, jer to je sistem ljubavi i načina koji usvajaju. Dakle, edukacija dece, edukacija ćerki, da ne treba da trpe i da treba prosto da se bore za sebe - kazala je Milica Kravić Aksamit.
