PREDNOSTI I MANE "ASTRAZENEKA" VAKCINE: Jedno od onih cepiva u koje se najviše ulagalo nade - STIGLA U SRBIJU
Sve o vakcini koja je danas stigla u Srbiju.
Danas je u Srbiju stigla nova, četvrta vakcine protiv korone - AstraZeneka.
Na putu do konačne realizacije, ova vakcina je naišla na brojne prepreke, ali su one uspešno prevaziđene.
MALO MRAZA, MNOGO SUNCA: Pred nama je čarobna nedelja, proleće pobedilo zimu
VELIKO SRCE ZA ĐOLETA: Ovako su se "Bistrooki" oprostili od velikog kantautora (FOTO/VIDEO)
SVE OČI UPRTE KA MARSU: Srpski naučnici objasnili šta se to dešava na misterioznoj CRVENOJ PLANETI? (VIDEO)
Kako je najavljeno, predsednik Aleksandar Vučić dočekaće na aerodromu Nikola Tesla prvi kontigent od 150.000 doza "Astra Zeneka" vakcine. Nakon što naša Agencija za lekove odobri istu, građani će moći da biraju između 4 vakcine.
Inače, ovo cepivo razvili su Univerzitet u Oksfordu i britansko-švedska kompanija "Astra Zeneka". Zbog toga se u ustaljenom govoru naziva i "oksfordska" vakcina.
Krajem prošle godine dobila je zeleno svetlo za primenu u Velikoj Britaniji, nakon što je zdravstvena regulatorna agencija u toj zemlji izdala odobrenje da je vakcina bezbedna i efikasna.
Vektorska vakcina
Poput kineske i ruske vakcine, i oksfordska spada u red takozvanih "vektorskih vakcina", napravljenih na bazi adenovirusa.
Oksfordska vakcina sadrži genetski modifikovan virus koji je korišćen da se imunizuju šimpanze. Izmenjen je kako bi se sprečilo da nastavi da zaražava ljude, ali i dalje sadrži deo korona virusa - šiljasti protein. Kada se ubrizga u ljudski organizam, on počinje da stvara šiljasti protein korona virusa, koji imuni sistem prepoznaje kao pretnju i pokušava da ga uništi.
Nakon toga, kada imuni sistem dođe u dodir sa pravim korona virusom, organizam već zna kako da se ponaša i da deluje.
Dobar početak ispitivanja, pa kratak zastoj
Razvijana je u prvim mesecima 2020., dok je testiranje na dobrovoljcima započeto još u aprilu. Posle toga je prošla seriju opsežnih kliničkih ispitivanja, a u trećoj fazi testiranja učestvovalo je 30.000 dobrovoljaca.
Od početke svetske trke za vakcinom činilo se da se najveće nade ulažu u oksfordsku vakcinu
Međutim, početkom septembra poljuljano je poverenje u ovu vakcinu nakon što su primećeni ozbiljniji neurološki problemi kod dvoje dobrovoljaca tokom kliničkih ispitivanja.
Ipak, Nezavisan odbor je utvrdio da nije to nije bilo posledica primanja vakcine, te je ubrzo nastavljeno dalje ispitivanje treće faze.
Efikasnost - oprečna mišljenja
Kao i mnogi drugi proizvođaci vakcina, i kompanija "AstraZeneka" se takođe našla na udaru kritika zbog načina na koji je izveštavala o rezultatima svog ispitivanja. Nakon objavljivanja da je vakcina efikasna 62 odsto za režim od dve pune doze i 90 odsto za režim od pola doze praćene punom dozom, počela su da se ređaju pitanja o transparentnosti kompanije.
Konačno, ispitivanja su pokazala da simptome kovida zaustavlja u 70 odsto slučajeva, a prema nekim podacima, usavršavanjem vakcine zaštita bi mogla da bude i 90 odsto.
Dodatni problem nastao je krajem januara kada je Nemačka saopštila da ovu vakcinu ne ne treba da prime stariji od 65 godina. Ubrzo su istu zabranu uvele i Švedska i Francuska, dok je Poljska starosnu granicu za primanje ove vakcine postavila na 60 godina.
Razlog ovakve odluke bio je nedovoljan broj dobrovoljaca te starosne dobi koji su učestvovali u ispitivanju, ali je kompanija objavila najnovije podatke kliničkih ispitivanja koja idu u prilog ekikasnosti ovog cepiva kod starijih, što takođe tvrde i regulatori vakcina u Velikoj Britaniji.
Da li je efikasna kod novih sojeva?
Po otkrivanju novog soja virusa u Velikoj Britaniji, izvršni direktor "AstraZeneke" Paskalj Sorijo izjavio je da je vakcina ove kompanije efikasna i protiv britanskog soja korone.
Ali šta je sa drugim sojevima korone?
Odgovor bi bio da je upitna iliti smanjena efikasnost ove vakcine kod južnoafričke varijante virusa, jer je takav rezultat pokazalo istraživanje koje je sproveo Južnoafrički Univerzitet u saradnji sa Oksfordom.
- U ovoj ranoj fazi, na polovini istraživanja, podaci su pokazali ograničenu efikasnost protiv blagih simptoma koje izaziva južnoafrički soj koronavirusa - saopštio je predstavnik kompanije "AstraZeneka", ali je istaknuta efikasnost ove vakcine kada je u pitanju sprečavanje razvoja težeg oblika kovida 19.
Takođe, iz kompanije su najavili da su počeli sa adaptacijom vakcine protiv novih varijanti korone, kao i da će poboljšana vakcina biti spremna na jesen.
Kontroveze sa isporukom EU
Krajem januara Evropska agencija za lekove odobrila je okfordsku vakcinu za upotrebu u EU. Međutim, ubrzo su se obistinile slutnje o opštoj pomami za vakcinama, pa samim tim i sukobi.
Dok je Evropa kao ozeblo sunce iščekivala vakcinu "AstraZeneka", iz ove firme najavili su da će kasniti sa isporukom cepiva i pre nego što je dobilo upotrebnu dozvolu 29. januara.
Naime, u kompaniji su naveli da će zbog "zastoja u proizvodnji", u prvom kvartalu ove godine EU moći da isporuče 31 milion doza njihovog cepiva, premda je dogovorena distribucija od oko 80 miliona vakcina do kraja marta.
Ova informacija je potpuno razbesnela Evropljane budući da su pristali da "AstraZeneki" plate unapred oko 408 miliona dolara kako bi im pomogli da ubrzaju proizvodnju vakcine, pa su EU kao i zemlje pojedinačno najavile tužbe protiv kompanije.
PREDNOSTI: Laka za čuvanje i znatno jeftinija
Kada je reč o distribuciji, oksfordska vakcina se izdvaja kao jedna od najlakših za isporuku i skladištenje, i to je jedan od razloga zbog kojih bi ona mogla da ubrza proces imunizacije.
Naime, može da se čuva na uobičajnim temperaturama frižidera, najmanje šest meseci, što je bitna razlika u odnosu na Fajzerovu vakcinu koja mora da se skladišti na oko minus 70 stepeni.
