PRIČA ILIJE BOJOVIĆA, VOZAČA HITNE POMOĆI U VELIKOJ PLANI: Ratnik sa Prokletija nepodoban da primi zarađene plate
Vozač Hitne pomoći u Velikoj Plani Ilija Bojović, jedan iz stroja srpskih graničara koji su 1999. godine na Prokletijama svojim životima junački branili granicu otadžbine, je 20. avgusta 2015. godine, nakon četiri godine rada, po sili zakona, dobio rešenje o stalnom radnom odnosu ali rukovodstvo ove zdravstvene ustanove ga ni posle šest godina nije prijavilo Fondu zdravstvenog osiguranja, pa umesto od Fonda platu dobija iz budžeta Doma zdravlja.
Kako ova ustanova kuburi sa parama, Bojović platu često dobija sa zakašnjenjem a do svake pete plate koju je primio došao je sudskim putem!
-Problem je što platu ne primam kad i ostali radnici, koje plaća Fond, već sa zakašnjenjem, kad Dom zdravlja skupi pare. Što je najgore, ovo maltretiranje, ovo tretiranje mene kao građanina drugog reda, ne traje nekoliko meseci, već godinama. Sramotno je da sam više puta bio prisiljen da tužavam ustanovu u kojoj radim da bi mi isplatili zaostale plate. U državi za čiju slobodu sam bio spreman da položim život i na čiji poziv da je branim ću se uvek odazvati.
Tek nakon pravosnažnih sudskih presuda ovaj vozač Hitne pomoći, za kojeg i kolege i pacijenti tvrde da je dobar radnik i koji tri godine nije koristio godišnji odmor, uspeo je da naplati 24 pošteno zarađene plate.
-Ja sam se maltretirao na desetak ročišta, plaćao advokate, Dom zdravlja na kraju morao da mi isplati ne samo plate, već i stotine hiljada sudskih troškova. Svi na čistom gubitku. Kome je to u interesu? Evo sad, po pravosnažnoj sudskoj presudi iz 2019. godine, Dom zdravlja mi duguje više od 100.000 dinara za neisplaćene plate a ja dve godine ne podnosim tužbu za izvršenje da račun ustanove ne bi bio blokiran. Na svakom suđenju sam od suda tražio da mojoj ustanovi ne obračunava kamatu na dug. Pristajao sam i da mi posle dobijenih presuda dug isplaćuju na rate. Umesto hvala, nastavlja se šikaniranje.
Bojović ističe da je više puta razmišljao da u borbi za svoja prava učini i neki radikalniji korak, ali je odustajao u dobroj veri da će razum pobediti. Ali i zato što nije hteo da nanese političku štetu svojoj opštini i onima koji je vode.
-Međutim, dara je prevršila meru. Obratiću se kabinetu predsednika Srbije i ministru zdravlja, a ukoliko ovih dana, kao što mi je najavljeno, ponovo Fondu umesto mene bude prijavljen neko ko ima duplo manji staž od mene, otići ću pred Skupštinu Srbije i početi štrajk glađu. To mi nalažu moje dostojanstvo i obaveza da prekinem ovo igranje sa egzistencijom moje porodice.
Da slučaj bude apsurdniji, Dom zdravlja ima saglasnost Ministarstva zdravlja da Fondu zdravstvenog osiguranja prijavi jednog radnika ali direktor ustanove Slađana Janković nema političku saglasnost da prijavi Bojovića.
-Kad god sam pokretao pitanje rešavanja mog statusa, dobijao sam odgovor da predsednik opštine i predsednik OO SNS nisu saglasni da budem prijavljen Fondu.
Bojovićev greh je to što je pre nekoliko godina na Fejsbuku, s vremena na vreme, kritikovao lokalnu vlast i pojedine opštinske funkcionere iz vladajuće stranke.
-Kritikovao jesam ali dobronamerno i argumentovano. Uvek naglašavajući razliku između pojedinih lokalnih funkcionera SNS, s jedne, i Aleksandra Vučića, s druge strane. Ubeđen da predsednik SNS, čije sam dobre poteze više puta hvalio u svojim komentarima, ne bi dozvolio mnoge stvari koje lokalni funkcioneri rade. Krijući se iza njega i stranke.
Bojović podseća da su u međuvremenu neki od onih koji su mnogo žustrije, ne s vremena na vreme, već svakodnevno, ne na Fejsbuku, već u dnevnim listovima, na televizijama sa nacionalnom frekfencijom ili u parlamentu, kritikovali vlast, optužujući najviše državno rukovodstvo i rukovodstvo SNS za organizovani kriminal i nacionalnu izdaju, postali direktori velikih javnih preduzeća, državni sekretari a pojedini i ministri.
-Aleksandar Vučić na taj način pokazuje da je ozbiljan političar, koji planski promoviše politiku čiji je cilj da oko SNS, oko sebe i svojih strateških opredeljenja okupi što više ljudi, bez obzira na razlike među njima i tako stvori što širi front podrške, a to pokazuje i ovih dana prihvatanjem Aleksandra Šapića i SPAS-a u okrilje SNS.
-U interesu Doma zdravlja i u interesu Opštine jeste da me plaća Fond. Ali nekim ljudima je lični kapric očigledno važniji i od interesa opštine, i od interesa građana i interesa SNS u koje se stalno kunu. Treba li da još pet godina čekam da dođem na red od njihovih drugara, kuma, prija i komšija?
Bojovićev status „ni na nebu ni na zemlji“ Dom zdravlja godišnje košta više od 800.000 dinara. Za šest godina to je više od četiri miliona dinara. Dovoljno da se kupi novo sanitetsko vozilo. Previše skupa cena za nečiju sujetu i političko slepilo.
Ilija je kao mladi vojnik učestvovao u odbrani Kosova i Metohije i Srbije od pobune šiptarskih terorista i agresije NATO pakta. Punih 15 meseci. Od 18. marta 1998. do 18. juna 1999. godine. Ni jedan dan u pozadini, sve vreme na granici, na vrhovima Šar planine, Paštrika i Prokletija. Pod oblacima. Tamo gde se branila sloboda Srbije. Ali i dostojanstvo njenih građana.