PRIČA ZBOG KOJE FEJS GORI: Pomogao je mladiću sa Kosova, a onda se ŠOKIRAO!
Pokupio je stopera na putu do Beograda misleći kako čini dobro delo.
Pazite koga vozite automobilom jer to što nekom želite da pomognete uopšte ne mora da znači da će vam se pozitivno vratiti.
Beograđaninu Marku Dražiću je pre nedelju dana, na naplatnoj rampi kod Malog Požarevca, prišao izvesni mladić i zamolio ga za prevoz do Bubanj Potoka. Dražić je odlučio da mu izađe u susret. Dečko, koji je pomalo čudno izgovarao reči, počeo je da mu prepričava svoju životnu priču... Zaprepastiće vas...
Prenosimo vam je u celosti:
"Pre nedelju dana vraćam se iz vikendice i na naplatnoj rampi kod Malog Požarevca mi priđe jedan momak i pita me da li bih ga povezao do Bubanj Potoka. Malo me je doveo pred svršen čin i glupo mi je da kažem da neću, tako da ga primam u kola. Počinjemo neobavezno da pričamo, vidim da govori srpski sa malo čudnim akcentom i dosta naglašenim slovom „lj“ i on mi ubrzo kaže da je Srbin sa Kosova, iz Lipljana. Priča kako ide u Vinču, jer je čuo da u ovo doba godine tamo traže sezonske radnike za branje voća. Kaže da je stopirao od Lipljana i da putuje skoro 20 sati. Ima 19 godina, kod sebe ima samo jedan manji ranac, kaže da nikad u životu nije bio u Beogradu i da ga je muka naterala da proba ovako nasumice, bez ičega, da dođe i nađe bilo koji posao jer dole nema od čega da živi. Kaže da su mu roditelji nastradali u napadu albanskih terorista na žeteoce kod Lipljana, da nema nikog i da su ga primili monasi u Gračanici gde je i odrastao.
VELIKA TUGA: Stopirao je do kuće, ali iz automobila u koji je ušao izneli su ga mrtvog!
Meni u startu priča nestvarna, dosta mi sve to deluje sumnjivo, pogotovu što ima tolike emotivne zamke, i Kosovo i siroče i odrastanje u manastiru. Opet, s druge strane, ne izgleda mi kao neki narkoman ili bilo kakav prevarant, deluje vrlo iskreno i napaćeno. Namerno ga malo ispitujem o Kosovu, enklavama, mestima u Severnom delu, graničnim prelazima, vidim da dosta zna o svemu tome. Ili barem onoliko da meni deluje da zna mnogo toga. Sve vreme čekam da mi zatraži neke pare, svestan da bi to verovatno bio dokaz da je u pitanju prevarant, ali on ništa ne traži, samo priča svoju priču. Želi samo da dođe do Vinče i nađe bilo koji posao za bilo koje pare, čuo je da treba da dođe do Ustaničke ulice i tu sedne u 307, nada se da će ga vozač pustiti da se vozi bez karte kad mu ispriča svoju priču.
Kažem mu da baš prolazim pored Ustaničke i da ću ga odvesti do te stanice, približavamo se tom mestu i ja sve vreme u grču očekujem da se na neki način oda, povremeno gledam i svoj mobilni koji je iznad menjača, razmišljam da li će možda pokušati da ga ukrade. Ništa od toga se ne dešava. Dolazimo do semafora, on mi se ljubazno zahvaljuje na vožnji i ja mu kažem da bih želeo da mu dam malo para, da se snađe makar za prvih par dana. Dajem mu 2.000 dinara, on krene da zamuckuje i da se zahvaljuje, kaže da može da mi da svoj broj i da će mi vratiti, ja mu odgovorim: "Nema veze, danas sam pomogao ja tebi, sutra ćeš ti nekom drugom, tako to treba da ide". Izlazi iz kola i razmišljam, ako je prevarant, pa jbg, neću bankrotirati bez te 2.000, a ako je njegova priča istinita, a sigurno postoji na desetine, možda i stotine sličnih priča pa zašto to ne bi bila baš ova, pamtiće me do kraja života kao nekoga ko mu se našao kada mu je pomoć bila potrebna. Lepo se osećam pred tim saznanjem.
NAJKONTROVERZNIJA ZEMLJA SVETA: Nećete verovati šta vam se može desiti ako stopirate na ovom ostrvu!
Juče vidim na Fejsbuku status Predrag Kurdulija, koji citira nekog svog Fb prijatelja. On je povezao momka kod Bubanj Potoka, ima 19 godina i samo ranac na leđima i ide u okolinu Smedereva da bere voće. Ipak, tu je i zanimljiva razlika, u ovoj priči on je Albanac iz Lipljana, kome su roditelji poginuli '99, ali koga su, bez obzira na poreklo, prihvatili pravoslavni monasi i on naglašava kako nikog ne mrzi.
Da li sam ispao naivan i glup? Da, svakako. Da li se kajem što sam postupio kako sam postupio? Pa, zapravo ne. Koliko god svako od nas povremeno naleti na nekog prevaranta, činjenica je da živimo u zemlji u kojoj je previše ljudi sa ogromnim problemima, kojima možemo, makar minimalno, da pomognemo. Poslednje što želim je da postanem neki ogorčeni sumnjičavi mizantrop koji u svakoj priči i svačijoj sudbini vidi neku prevaru. Na kraju krajeva, niko od nas ne zna šta će se sutra dešavati. Možda i ja nekad budem u velikom problemu i želim da verujem da će meni neko pomoći, a ne da će me gledati kao potencijalnog prevaranta. Ključno pitanje koje mi se vrti celog dana je da li je veće zlo odbiti da pomogneš čoveku koji je stvarno u nevolji jer misliš da je prevarant, ili pomoći prevarantu za kog pomisliš da je čovek u nevolji. Ja bih rekao ovo prvo."
