PRIŠTINSKI BEZOBRAZLUK DOSTIŽE TAČKU PUCANJA! Uputili sramno pismo - hoće da prisvoje Visoke Dečane i srpske svetinje (FOTO)
Albanci navode da su se bezbednosne okolnosti na tzv. Kosovu "potpuno promenile od 2006. godine kada su ovi spomenici ocenjeni kao ugroženi"
Prištinske vlasti ne samo da ne poštuju sopstvene zakone i pet godina ne sprovode odluku Ustavnog suda o vraćanju imovine manastiru Visoki Dečani, već su se sada novim, suludim potezom namerili da ovu, kao i još tri srpske svetinje na Kosovu i Metohiji, prisvoje i pokušaju da ih skinu sa UNESCO liste ugroženih spomenika.
SENZACIJA: Grčki hoteli 5* na popustu do 50%! TRAVELLAND radi za vas i nedeljom!
PUNA CRKVA SRBA U PRIŠTINI, KAKO SE NE PAMTI! Džaba lažnoj državi što pokušava da prisvoji baštine, TO JE NAŠE!
POLITIČKI SKANDAL BEZ PRESEDANA! AMBASADOR LAŽNE DRŽAVE HOĆE DA SE BIJE I SA VJOSOM? Ne prihvata smenu u Skoplju
Svetski dan kulturne raznolikosti, koji je proglasila Generalna skupština UNESCO-a, čelnici privremenih prištinskih institucija, predsednica Vjosa Osmani, premijer Aljbin Кurti i predsednik Skupštine Glauk Кonjufca, iskoristili su da ovoj organizaciji upute sramno zajedničko pismo u kome, između ostalog, zahtevaju da manastire Visoki Dečani, Pećku Patrijaršiju, Gračanicu i crkvu Svete Petke u Prizrenu ova organizacija skine sa liste ugrožene svetske baštine.
Kao argument za njihov zahtev, Albanci navode da su se bezbednosne okolnosti na tzv. Kosovu "potpuno promenile od 2006. godine kada su ovi spomenici ocenjeni kao ugroženi".
Na ovome se, međutim, nisu zaustavili, već su nastavili sa nečuvenim tvrdnjama. Srpsku srednjovekovnu kulurnu baštinu, manastire koji su u prošlosti više puta bili napadani i skrnavljeni od albanske ruke, Kurti, Osmani i Konjufca nazvali su "kosovskim spomenicima" i zatražili da tzv. Kosovo "preuzme odgovornost za njih".
Na Kosovu i Metohiji je, od 2000. godine, inače, porušeno 156 crkava i manastira, među kojima i veliki broj svetinja iz srednjeg veka.
- Iako je Srbija država potpisnica liste svetske baštine za četiri predmetna spomenika, ona nema stvarnu ili pravnu kontrolu nad njima, pa shodno tome ne može da ispuni svoje obaveze prema Unesku. Institucije Кosova štite ova četiri spomenika sa izuzetnom posvećenošću. Imamo neophodnu spremnost, kapacitet i volju da preuzmemo dodatne međunarodne odgovornosti u vezi sa ovim spomenicima. Intenzivno radimo na zaštiti i razvoju dobara kulturne baštine u našoj zemlji poštujući puna prava i interese svih zajednica, posebno manjinskih - stoji u pismu Prištine.
Ona se vrlo dobro može videti na primeru manastira Visoki Dečani od pre samo dva dana, kada su i Evropska unija i zemlje Kvinte na čelu sa Amerikom vrlo jasno rekle Prištini šta misle o njenoj "brizi" i sprovođenju sopstvenih zakona.
Naime, tamošnje vlasti su po ko zna koji put opomenute da primene presudu kosovskoh Ustavnog suda po kome više desetina hektara zemljišta pripada upravo manastiru. Nije zgoreg reći da je ova presuda doneta još pre nekoliko godina, i da je isto toliko Priština ne sprovodi.
Ali, ono što sprovodi jeste pokušaj pravljenja magistralnog puta upravo kroz zaštićenu zonu Dečana, zbog čega su takođe nebrojano puta opominjani. Radovi su onda stajali, pa su ih ponovo pokretali, i tako u nedogled.
Uz to, manastir Visoki Dečani je jedan od najugroženijih kulturnih dobara ne samo u Evropi, nego i u svetu, jer je zabeleženo više napada na njega, zbog čega ga je UNESCO i stavio na listu svetske kulturne baštine u opasnosti 2006. godine. Takođe, Dečani su jedini verski objekat i kulturno dobro u Evropi koje je pod stalnom vojnom zaštitom (čuva ga Kfor).
Ovde, međutim, nije kraj prištinskom bezobrazluku, pa su tako pozvali UNESCO i da "pregledaju zastarelu terminologiju", ali i zahtevali da ih u dokumentima ne oslovljavaju kao "Autonomnu pokrajinu Kosovo".
Zahtev upućen UNESCO predstavlja samo nastavak političkih pritisaka koje Priština godinama unazad vrši u nameri da prisvoji imovinu SPC i srpsku kulturnu baštinu predstavi kao "kosovsku".
Ministri u kosovskoj vladi Donika Gervala i Hajrula Ćeku pisali su nedavno i organizaciji "Evropa nostra", protestvujući što se manastir Visoki Dečani nalazi na spisku najugroženijih spomenika u Evropi i tražeći hitno njegovo uklanjanje sa ove liste.
I tako, još jedan pokušaj prekrajanja istorije, gledamo uživo, jer bezočno falsifikikovanje činjenica i svojatanje srpskih manastira i crkava Albancima nisu ni najmanje strani.
Tako su, pre godinu dana snimili dokumentarni film pod nazivom "Velika srpska istorijska obmana - kako su Srbi ukrali albansku istoriju", koji je prikazan na televiziji "Top kanal" u udarnom terminu, a u kome su celokupnu duhovnu tradiciju na KiM prekrojili kao svoju.
Brnabićeva navodi da Kurti u pismu o srpskoj kulturnoj i verskoj baštini i manastirima govori kao o njihovoj kulturi i verskoj baštini, takozvanom kosovskom nasleđu.
- To mi govori da ne treba da isključimo da će u konačnici oni pokušati da naprave nešto nalik na Crnogorsku pravoslavnu crkvu Miraša Dedeića na teritoriji Kosova i Metohije, dakle neku njihovu crkvu. To je ono na šta smo mi spremni, znamo kako da se diplomatskim putem borimo protiv toga - poručila je premijerka.
Reagovalo je Ministarstvo kulture i informisanja, koje je saopštilo da je inicijativa da se ugroženo kulturno nasleđe briše sa UNESKO liste direktni nastavak nasilja kojem je ova kulturna baština bila meta napada i pokušaja da se izbriše sa lica zemlje.
Oni ukazuju da je iskazani interes Prištine za kulturu u najvećoj meri motivisan "politikantskom zloupotrebom i pokušajem fabrikovanja identiteta i uzurpacijom vekovne srpske tradicije i baštine na Kosovu i Metohiji".
Oni ukazuju da je iskazani interes Prištine za kulturu u najvećoj meri motivisan "politikantskom zloupotrebom i pokušajem fabrikovanja identiteta i uzurpacijom vekovne srpske tradicije i baštine na Kosovu i Metohiji".
- U ostvarenju ovog cilja Priština ne preza ni od toga da svede vrednost i značaj kulturnog nasleđa na prosti instrument za sticanje lažnog legitimiteta uz pokušaj uvlačenja dela međunarodnih organizacija i scene u svoje planove u kojima kulturno nasleđe na Kosovu i Metohiji ima samo ulogu taoca - navodi se u saopštenju ministarstva.
Vladika raško-prizrenski Teodosije izjavio je danas da talas zahteva prištinskih zvaničnika da se srpski pravoslavni hramovi na Kosovu i Metohiji izuzmu iz međunarodne zaštite, predstavlja pokušaj njihovog prisvajanja.
- Mi smo danas svedoci nečega vrlo paradoksalnog, da drugi prisvajaju naše hramove. Zašto to čine? Zato što nemaju svoje i onda im je potrebno da prisvajaju ono što nije njihovo da bi tako gradili svoj identitet, da bi na taj način pokazivali da i oni, eto, imaju kuturu - rekao je vladika u besedi u crkvi Svetog Nikole u Prištini, nakon liturgije koju je služio povodom crkvene slave.
Kulturolog Jovan Janjić ocenio je da se Priština u zahtevu da se srpske svetinje na KiM skinu sa liste najugroženijh spomenika kulture tradicionalno služi lažima da bi prikrila svoja nedela, a albanski narod predstavio isključivo kao žrtve.
On je istakao da se potezi prištinske vlasti sve više pokazuju kao mrlja na njihovom obrazu, ali i na njihovoj savesti, pa su zato predstavnici međunarodne zajednice počeli da ukazuju na njihovo ponašanje, odnosno na uništavanje kulturnih dobara.
- Na taj način pokušavaju da ih privole na dijalog, odnosno da prihvate realnost i da sednu za pregovarački sto - rekao je Janjić za "Politiku".
