Mašinovođa iz Srbije OSEDEO U TRENU! Na pruzi ugledao auto, iz njega istrčava čovek, a na zadnjem sedištu KOLEVKA
Na prugama ginu samoubice, neoprezni, bahati vozači, a sve to iz lokomotiva posmatraju direktni vinovnici-mašinovođe. Crni rekord je 28 žrtava na duši, sa tim se mora dalje živeti i raditi
U protekle četiri godine na otvorenoj pruzi stradalo je 117 osoba. Bilo je tu samoubica razočaranih u život, ljubav, onih koji su neoprezno šetali po pragovima, prelazili prugu na nepreglednim mestima... Ni u jednom od ovih slučajeva nije bilo odgovornosti železnice. Ali, u svakoj od tih kompozicija u lokomotivi je sedeo čovek-mašinovođa. I mnogi od njih gledali su direktno u žrtvu. Neposredni su i uglavnom nemoćni svedoci smrti.
Gotovo da svaki mašinovođa nosi na duši poneku žrtvu. Ova profesija, o kojoj su ispisane brojne romantične priče i snimljeni filmovi, ima i tu tešku, mračnu i mučnu stranu. Teretni voz je grdosija teška često i oko 120 tona i zaustavni put pri brzini od 80 kilometara na sat mu je od 800 do 1.000 metara, putnički voz je lakši, ali nema šanse da se stane bez 400 pređenih metara, a sve, naravno, zavisi i od broja vagona, tereta, brzine...
Imena i mesta u ovom tekstu nećemo pominjati, jer svako ima pravo na privatnost, ali činjenica je da u ovoj crnoj statistici jedan mašinovođa prednjači sa čak 28 žrtava u svojoj karijeri.
UKINUTE LINIJE IZ BG: Od 1. februara NEMA VOZOVA za Novi SAD
Prepričavaju stari železničari i događaj u kojem je čovek u kabini lokomotive naprasno osedeo. A nije bio toliko star. Iz lokomotive je ugledao automobil koji je stajao na pruzi. Svirao je mahnito upozoravajući vozača, ali vozilo se nije micalo, a voz je bio sve bliži. Na kraju je vozač otvorio vrata, pobegao iz automobila, a mašinovođa je uz jezivu škripu točkova nezaustavljivog voza, pred sam udarac u vozilo, ugledao u njemu kolevku. Kažu, tad je osedeo.
Srećom, u automobilu nije bilo bebe, ali mašinovođa to nije mogao da zna. Otac, vozač automobila, tek je krenuo u porodilište po novorođenče. Zato je na zadnje sedište stavio kolevku. Žrtava nije bilo, ali mašinovođa je doživeo veliki stres, vozilo je uništeno, lokomotiva oštećena.
- Posle ovakvih događaja, svaki mašinovođa mora da ide na vanredni zdravstveni pregled. Svoju dijagnozu daje pet lekara specijalista, uz obavezne analize iz laboratorije, a sve iz Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika "Železnica Srbije" - kaže primarijus dr Vlado Batnožić, direktor ovog zavoda, koji je izuzetno važna karika u sistemu bezbednosti na železnici. Ovaj zavod pokriva mrežu pruga širom Srbije, sa 750 zaposlenih u 16 gradova i 26 ambulanti.
Danas u Srbiji ima oko 500 mašinovođa u tri državne firme i kod još pet privatnih operatera. I svi oni su obavezni da jednom godišnje prođu sistematski pregled, a vozači autobusa to po zakonu prolaze na svake tri godine.
Sistem kontrole zdravlja ljudi koji prevoze stotine putnika ili stotine tona tereta veoma je strog, naglašava prim. dr Dragoljub Filipović, koji je svoju lekarsku karijeru posvetio železničarima. Prve preglede prolaze već kao đaci Železničke škole. Samo najzdraviji mogu na smer za mašinovođe i njihovo stanje se prati tokom cele karijere.
- Najvažniji stavovi na obaveznim pregledima su dijagnoze psihijatra i psihologa. Imali smo slučaj da je jedan mašinovođa odbijao da vozi samo na relaciji Lapovo-Velika Plana, ali nije hteo na bolovanje, tvrdio je da je sve u redu. Međutim, lako smo ustanovili da je upravo na toj pruzi doživeo traumu, zgazio nekoga. Nije bio odgovoran, ali želeo je nekako da zaobiđe to mesto, preskoči, a to je na prugama, naravno, nemoguće - priča prim. dr Dragoljub Filipović.
Svaki put pre nego što mašinovođa uđe u lokomotivu lekar ga pregleda. Prema rečima dr Ane Ašković, koja je bila načelnik te službe šest godina, nije bilo slučaja dolaska na posao u pijanom stanju, ali dešavalo se da se mašinovođi ne odobri vožnja zbog povišenog pritiska, prehlade...
Vanredni zdravstveni pregledi obavezni su za mašinovođu koji je imao udes, iskliznuće, sudar, bez obzira na to da li je bilo žrtava ili ne.
- Svakog koji je preživeo neki ovakav događaj šaljemo na dve nedelje preporučenog bolovanja. Akutni stresni period traume, naravno, pojedinac prevazilazi na sebi svojstven način. Iako je reč o provereno zdravim i otpornim ljudima, u terapiju se po potrebi uključuju sedativi. Uglavnom, posle tih nesreća oni uspevaju da amortizuju traumu. Ako postoji nejasna slika o stanju, za nas pacijenta a za železnicu mašinovođe, obavlja se takozvana baterija testova. Upravljač voza, koji snosi veliku odgovornost na svom poslu, radi niz testova i ne može da prikrije istinu o tome u kakvom je stanju. Ima i onih koji su slabije strukture i teže podnose tako stresne situacije i onda se propisuje obavezan pregled posle tri meseca. Ako ipak nije u stanju da problem nadvlada, nudi mu se pet-šest drugih radnih mesta koja odgovaraju njegovoj spremi - navodi dr Katarina Petrović, psihijatar.
U ovim slučajevima, kako tvrde naši sagovornici, ima i pokušaja izvrdavanja, jer razlike u plati nisu zanemarljive, železničari ostaju bez dnevnica, noćnog rada. Ali, popuštanja ne sme da bude. Ipak je reč o ljudskom životu, velikim materijalnim sredstvima. Svi naglašavaju i značaj dobre saradnje sa "Železnicama Srbije" i posebno Centrom za vanredne događaje, koji i upućuje mašinovođe na vanredne zdravstvene preglede posle svakog ozbiljnog incidenta.
Mašinovođe imaju benificirani radni staž i u penziju odlaze sa 55 godina života i 45 godina staža. Među stotinama onih koji danas upravljaju vozovima su i tri dame.
