PUPIN NA PUTU KA KUĆI: Velikanova najveća želja je bila da počiva u OTADŽBINI, čeka se saglasnost naslednika
- Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja! - reči naučnika u Velikom ratu
Intenzivirali su se pokušaji da se u saradnji sa državnim institucijama Sjedinjenih Američkih Država i direktnim potomcima Mihajla Idvorskog Pupina, zemni ostaci slavnog naučnika ekshumiraju sa groblja u Bronksu u Njujorku i dopreme u otadžbinu. Tim činom bi Srbi i Srbija na najlepši način ispunili dug prema njemu, i želju velikog naučnika i rodoljuba, koju je zabeležio vladika Nikolaj Velimirović - da počiva u Srbiji.
ONI POZNAJU SVAKI ĆOŠAK SRBIJE! Evo koje destinacije preporučuju - a onu koju smatraju najlepšom, malo ko je posetio
ČUDO NA NEBU IZNAD SRBIJE! Duga u obliku krsta u Blacu: Učitelj uslikao neverovatni fenomen (FOTO)
SVI PRIČAJU O PONOVNOM UVOĐENJU ZABRANE KRETANJA: Oglasio se doktor Nestorović i izneo svoje mišljenje
Na tome intenzivno radi i Ministarstvo spoljnih poslova Srbije, što je pre dva dana potvrdio i ministar Ivica Dačić. Uz Ministarstvo, na ostvarenju ove ideje umnogome se angažovala i akademik Radmila Milentijević iz Njujorka. Ona je pokrenula rad na istraživanju i pronalaženju svih direktnih naslednika Mihajla Pupina, jer je neophodna njihova saglasnost za ekshumaciju i prenošnjenje naučnikovih zemnih ostataka u Srbiju. Sa mnogima od njih je već kontaktirala i, kako saznajemo, svi su saglasni da se naučnikova želja konačno ispuni.
Da bi saglasnost Pupinovih naslednika bila važan korak za dopremanje i sahranjivanje njegovih posmrtnih ostataka u Srbiji, potvrđeno je i u Ambasadi SAD u Beogradu. Ambasada i ambasador Entoni Godfri su voljni da pomognu realizaciji ove inicijative
- To je naravno odluka koju je najbolje prepustiti porodici - kaže on.
O želji Mihajla Pupina da bude sahranjen u Srbiji važne beleške sačuvao je i vladika Nikolaj Velimirović. On je zabeležio detalje razgovora sa Pupinovom ćerkom Varvarom Ivankom Vavom, kojoj je predočio ideju da posmrtni ostaci budu preneti iz Bronksa u Libertvil, gde su već počivali mnogi naši velikani koji su se upokojili u SAD. Ona je tada odbila ovu ideju, uz reči da je njen otac najviše želeo da posle smrti njegove kosti prenesu u Srbiju, koju je najviše voleo.
Usaglašenost svih Pupinovih naslednika neophodna je i zbog složene i rigorozne procedure u kojoj bi bio upućen zahtev vlastima Sjedinjenih Američkih Država gde je naučnik sahranjen.
U maju su već pisali o Dragomiru Deviću iz Zrenjanina, jednom od naslednika velikog naučnika. Dević je sa neskrivenim oduševljenjem reagovao na ovu ideju
- Iz sveg srca, sa ogromnim pijetetom, odmah bih potpisao svu neophodnu dokumentaciju da se zemni ostaci Mihajla Pupina iz SAD vrate u Srbiju! Srce mi je zaigralo kada sam saznao za ovu inicijativu, jer bi se tako napokon ostvarila želja genija iz Idvora, brata od strica mog čukundede. I moji rođaci u Švajcarskoj bi bez dvoumljenja dali saglasnost da se ova inicijativa sprovede u delo, jer znamo da je želeo da počiva u rodnoj grudi. Tako bi se posle 86 godina samovanja na groblju u Bronksu, konačno vratio u zavičaj - rekao je tada Dević.
Sećanje na Mihajla Pupina podrazumeva izuzetnu životnu priču. Iako poreklom iz omalenog sela Idvor, u Banatu, ovaj mladić raskošnog talenta odlazi u SAD, gde gradi karijeru koja ga dovodi na mesto profesora na Univerzitetu Kolumbija. Njegovi brojni pronalasci vezani su za oblast višestruke i bežične telegrafije, telefonije kao i rendgenologije itd.
Uz sve to, imao je vremena uz veliku patriotsku strast da pomaže otadžbini koju nikada nije zaboravio. Zbog toga je poneo titulu počasnog konzula Srbije u SAD, a bavio se ozbiljnim dobrotvornim radom. Rezimirajući sva svoja životna iskušenja i izazove napisao je autobiografsko delo "Od pašnjaka do naučenjaka" koje je bilo motiv mnogim budućim naučnicima. Upravo za tu knjigu dobio je prestižnu Pulicerovu nagradu.
Bio je član Srpske kraljevske akademije, Američke akademije nauka, a ostalo je zabeleženo da je čak na 18 univerziteta u svetu poneo titulu počasnog doktora.
PUPIN je tokom Prvog svetskog rata kod bankara u Njujorku više puta založio sav svoj imetak, koji se sa pravima za patente procenjivao na više od 100 miliona sadašnjih dolara, da bi Kraljevina Srbija dobila ratne kredite. Budući da je bio vrlo cenjen u Americi, bankari su mu predočili da postoji velika verovatnoća da izgubi sve što ima, jer je Prvi svetski rat još trajao, a izbeglička srpska vlada i dalje nije bila u mogućnosti da ima svoj budžet.
- Ako propadne Srbija, neka propadnem i ja! - na to je Mihajlo Pupin samouvereno i jasno odgovorio bankarima.
KORONA I MEĐU STUDENTIMA U NIŠU: Zaražena devojka sa DIF-a, epidemiolozi traže kontakte
POVEĆAVA SE BROJ ZARAŽENIH STUDENATA: Pet pozitivnih u domu Karaburma, zabranjene posete, prenoćišta i slavlja
"SADA ZNAM KAKO JE BITI LJUBAVNICA!" Beograđanka iznajmila stan za aferu sa muškarcem i o njemu saznala ŠOKANTNU istinu
PLANIRATE DA IDETE NA LETOVANJE AUTOBUSOM? Ako se pridržavate ovih preporuka, možete BEZBRIŽNO putovati!
PRAVILA SE RAZLIKUJU OD DRŽAVE DO DRŽAVE: Poznato koje su evropske zemlje otvorile granice za Srbiju
