"REALAN BROJ ZARAŽENIH JE DVA PUTA VEĆI" Dr Tiodorović upozorava: Ljudi mesecima ne mogu da se oporave
Profesor Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa kaže da tek do kraja marta možemo da očekujemo mirniju situaciju
Pre tačno mesec dana u Srbiji je za dan korona potvrđena kod 16.403 osoba. Tri dana ranije oborili smo rekord za ove dve godine i imali 18,006. Juče smo imali 3,876, a danas 4.483. Iako tako deluje, vreme za radovanje nije, kaže za Telegraf.rs profesor Branislav Tiodorović, epidemiolog i član Kriznog štaba za borbu protiv korona virusa, koji ističe da ove brojke nisu realne, da su realne bar dva puta veće, i da ćemo pravu sliku imati tek kroz nekoliko dana.
Interesovanje investitora ne jenjava: VIŠE OD 21 MILIJARDE EVRA STRANIH ULAGANJA U SRBIJU
MATEJ NIJE UPAO U REKU? Ovo su četiri scenarija njegovog nestanka - svaki ledi krv u žilama
"U PRAZNOJ POSTELJI I HLADNOJ SOBI..." Potvrđeno da se na snimku čuje glas nestalog Mateja Periša (VIDEO)
Trenutna slika nije realna jer smo imali produženi raspust, samim tim i odmor, što će reći da se manje ljudi testiralo, samim tim je manje bilo pozitivno, te nemako realnu sliku.
Vreme za radovanje nije i jer nam je broj preminulih, podseća prof. Tiodorović, i dalje visok. Oko 60 ljudi dnevno nam uzme kovid 19.
- Realan broj zaraženih je dva puta veći. Pritom, koje brojke padaju? I dalje imamo visok broj preminulih. Omikronu ne treba 7 dana, već za dva, tri dana bi moglo da se pokaže gde su ljudi bili na zimovanju, na skijanju, po banjama... To ne možemo znati pre srede, četvrtka, petka. Tada ćemo videti da li smo dobro prošli, a ja ne mogu da verujem da se narod ponašao odgovorno. Moja je procena da jedno 30 odsto ljudi nosi maske - kaže prof. dr Tiodorović i dodaje da bi bilo odlično da su brojke koje se tiču dece zaista male, i da je virus potvrđen tek kod 0,43 odsto dece od ukupnog broja učenika.
Profesor ne spori da postoji smanjenje broja prvih pregleda, kao i pregleda u pedijatrijskim kovid ambulantama, ali podseća i da smo imali produženi raspust, da je škola tek jutros počela, i da tek treba da vidimo efekat svega.
- Nestrpljenje ne vodi ničemu. Brzina nikad nije dokaz razuma i dobre procene. Treba sačekati da odmakne nedelja. Možda će sve biti u redu. Bilo bi to dobro i izuzetno optimistično. Ovo što sada imamo nije realna slika. Ne mogu podaci iz nedelje kada smo imali produžen raspust i odmor da pokazuju realnu situaciju.
- Evo jednog primera. U Vranju je došlo do smirivanja, iliti smanjenja za trećinu, pa i više. Ali, zato su u Leskovcu, koje je od Vranja udaljeno 50, 60 kilometara, i dalje visoke brojke. Nije se smanjio broj ni za jedan odsto. To govori da, jednostavno, treba da budemo oprezni - objašnjava prof. dr Tiodrović.
Profesor kaže da mirniju situaciju možemo da očekujemo do kraja sledećeg meseca.
- Neki kažu sve gotovo od marta. Ja bih voleo da to bude od sutra, ali ne može. Imamo puno ljudi koji imaju postkovid. Mesecima ne mogu da se vrate u prethodnu kondiciju, u prethodno stanje, ne samo starijih, nego i mladih. Očekujem da ćemo otprilike do kraja marta imati mirniju situaciju, kontrolisaniju. Ali, moramo da budemo svesni da ćemo i tada imati zaražene, da će i tada biti potrebe za poštovanje mera u saobraćaju, u zatvorenom prostoru, na velikim skupovima - napominje naš sagovornik.
Pita nas za mišljenje, šta očekujemo od košarkaške utakmice koja je sinoć bila u Nišu.
- Kažu bilo je 5.000. I da je toliko, ali ja znam koliko hala prima, od tih 5.000, bar 500 će da se javi u narendih 7 do 10 dana, možda i kraće - za 3-4 dana. Pogledajte kako je bilo na Kopaoniku, na Zlatiboru. Pre godinu dana sam bio na jednoj od tih planina, svi su nosili maske. Ne samo radnici, nego i korisnici. Svi. Bio sam oduševljen. Sada nije niko imao masku, osim personala - kaže on i dodaje da je vakcinacija pala ispod svake kritike.
Zato, kaže profesor, ljudima treba dati podstrek da izdrže, da budu strpljivi i da poštuju mere. Evropa ih ukida, a nama su ostale samo one osnovne, koje smo maltene samo i imali.
- Nismo mi kao zemlje u zapadnoj Evropi. Prvo nismo vakcinisani tim procentom. Sve te zemlje od Švedske, Španije i Portugalije, koje sada ukidaju i smanjuju restrikcije, imaju preko 80 odsto obuhvat vakcinacije. Druga stvar, sve su imale daleko strože mere nego mi. Šta ukida Austrija? Ona je imala policijski čas. Maske u Austriji su bile obavezne napolju, a ne samo unutra. I sve te zemlje koje sada ukidaju mere su zadržale maske u javnom saobraćaju, u zatvorenom prostoru, restoranu, prodavnicama...
- A kod nas? I Sami se krećete i vidite koliko ljudi poštuju te mere. Onda pitaju, a šta ćemo mi? Narod ih je odavno ukinuo, a zvanično mi i dalje imamo obavezne maske u zatvorenom, na otvorenom gde je gužva, održavanje distance.
Svakom ko je pozitivav raditi D-dimer
Profesor kaže i da je dijagnostika jako bitna kod pozitivnih na korona virus, i ne slaže se da D-dimer ne trba raditi svakom. Baš suprotno.
- Mi i dalje imamo prisutan delta soj, kako kažu virusolozi. Kliničari to najbolje znaju, ovo nije samo respiratorna bolest. Već sistemska. S tim u vezi, ja smatram da svakome treba uraditi D-dimer ko je pozitivan na korona virus. Bio star ili mlad. Jer, imamo situaciju da ljudi nemaju upalu pluća, da im je saturacija u redu, a da kada se snime, puni su trombova. Te tromboze onda začepe vremenom i plućnu arteriju, naprave velike probleme, i dovedu do smrtnog završetka. D-dimer, ipak, ukazuje da dolazi do zgrušavanja krvi. I, ono što je najbitnije, nijedan kliničar ne govori o smanjenju - završava prof. dr Tiodorović.
