Sahranjeni na zemlji na kojoj su rođeni i ubijeni: Ispovest Krajišnika koji su izgubili najmilije u "Oluji"
Ljudi su nestajali u masovnom egzodusu
Hrvatska vojno-policijska akcija "Oluja" trajala je od 4. do 7. avgusta. Dan kada je sa svojih ognjišta proterano više od 200.000 Srba, danas se u Hrvatskoj slavi, dok se u Srbiji oplakuju žrtve.
Pročitajte i:
- Vučić na obeležavanju "Oluje": Srbija možda i može da postoji bez Krajine, ali bez Krajišnika NIKAD (FOTO)
- Dodik na obeležavanju zločinačke akcije: Kada budu slavili "Oluju", stajaće pred himnom koju je napisao Srbin
- Dan sećanja na stradale Srbe u akciji "Oluja": Vučić poručio da zločin ne zastareva (FOTO)
Egzodus srpskog naroda je počeo ofanzivom hrvatske vojske, policije i vojske bosanskih Hrvata na području Banije, Like, Korduna, i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu. Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo.
I dok se u Srbiji odaje počast stradalim i nestalim licima, hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović uručiće odlikovanja generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču.
Priča sećanja na tragedije stradalih i nestalih lica preuzeta je iz Udruženja porodica nestalih i poginulih lica "Suza":
"Sahranjeni na zemlji na kojoj su živeli"
Ni najpažljiviji odabir reči neće otkloniti dvadesetogodišnju patnju Miloradove supruge i Petrove ćerke Mare Beader. Kasno u noći 4. i 5. avgusta, prateći kolonu, porodica Mare Beader je krenula prema Kninu nadajući se makar privremenom spasu od hrvatske vojske. U automobil je stalo njih šestoro: Mara, Milorada i njihovo dvoje dece, Marina sestra i Marin otac Petar. nadomak Knina, kod sela Vrbnik, automobil se zaustavio. Nemogavši ga pokrenuti, Milorad i Petar su se dogovorili da njih dvojica pokušaju da nađu nekoga ko bi ih odšlepao do odredišta. Mara, njena sestra i deca nekako su uspeli da se smeste u dva automobila i da krenu, uz dogovor da će se uskoro videti u Kninu. Nikada više Mara nije videla ni oca ni supruga. U Kninu- neočekivan prizor. Grad sablasno pust, napušten i uveliko granatiran. Kolona je nastavila put prema Bosni. Prvo odredište, Banjaluka. Mara već tada postaje svesna jezive stvarnosti. Sudbinski ili slučajno kod Vrbnika je ubijeno 16 civila. Među njima Petar i Milorad, ubijen 13 dana pre svog 41. rođendana. Nakon mesec dana Marine potrage za mužem i ocem, jedan preživeli je posvedočio da se u Vrbniku dogodio zločin. Neizvesnost o sudbini Milorada i Petra otklonjena je nakon eshumacije masovne grobnice na Kninskom groblju 2001. godine. Tačnije, tri godine kasnijekada je porodica pozvana na identifikaciju u Zagreb, analizom DNK nepobitno je utvrđeno da su Miloradova i Petrova tela pronađena. Devet godina nakon zločina i poslednjeg viđenja, porodica je odlučila da ih sahrani u zemlji na kojoj su rođeni, na kojoj su živeli i na kojoj su ubijeni. Milorad Beader sahranjen je u Žitniću, gde je rođen 19. avgusta 1954. godine Mara je u izbeglištvu, uz sestrinu pomoć, podigla je decu Marinu i Vladimira. Oboje su danas visokoobrazovani mladi ljudi. Marina radi u banci, dok je Vladimir krenuo dedinim stopama i trenutno živi u Nemačkoj. Mara je i baka sedmogodišnjeg dečaka. To su životne radosti koje porodica nije uspela da podeli sa suprugom, ocem, dedom.
