"SLOMLJENA STRELA" I "LETEĆE TVRĐAVE": Kako je na Paštiku odbranjena Srbija (VIDEO)
Nato stratezi računali su na faktor iznenađenja i brzinu.
Tog 26. maja 1999. godine, započeta je velika ofanziva OVK i Albanske armije, sa teritorije Albanije, potpomognute NATO snagama i logistikom.
Glavni udar išao je preko Paštrika i dolinom Belog Drima koja se naslanja na samu planinu.
(FOTO) NEVREME PROTUTNJALO SRBIJOM! U pojedinim delovima zemlje padao GRAD veličine oraha - jak vetar lomio stabla
VERNICI DANAS OBELEŽAVAJU SVETU GLIKERIJU: Ovaj običaj MORATE ispoštovati, a evo šta NIKAKO ne smete jesti
DANAS VELIKI VREMENSKI OBRT U SRBIJI: Sledi nam nagla promena, evo kakva nas prognoza očekuje
Cilj operacije (kodnog naziva "Strela") bio je brzi proboj linija Vojske Jugoslavije (od 6 do 48 sati), presecanje komunikacije Peć – Prizren i potom zauzimanje samog Prizrena. Tada bi se stvorio mostobran za ubacivanje NATO trupa na teritoriju Kosmeta.
Nato stratezi računali su na faktor iznenađenja i brzinu ali planovi su im ubrzo propali. Ono na šta nisu računali bilo je herojstvo i taktika Vojske Jugoslavije
"Strela" je odapeta
U zoru 26. maja sa teritorije Albanije otvorena je artiljerijska paljba na položaje VJ. U 4.30 pešadija OVK i Albanske armije kreću u napad. Borbe se vode na samoj graničnoj liniji a glavni napad ide ka karauli Gorožup. Ovaj rejon branila je 549. motorizovana brigada Prištinskog korpusa.
Sama operacija slomljena je 8. i 9. juna, a 10. je potpisan Kumanovski sporazum kada prestaju ratna dejstva. U neravnopravnoj borbi učestvovalo je između 12.000 i 20.000 boraca OVK i Albanske armije. Dalje u dubini Albanske teritorije u drugom ešalonu bilo je još 10.000 boraca. NATO trupe brojale su 17.000 ljudi u Albaniji i 14.000 u Makedoniji.
Vojska Jugoslavije angažovala je oko 1.500 vojnika za odbranu same granice…
Herojska odbrana
VJ zbog brojnosti neprijatelja i njegove dominacije u vazduhu, bila je primorana da primenjuje drugačije taktike. Male grupe vojnika bile su raspoređene na otpornim tačkama udaljene po par stotina metara. Međuprostor bio je miniran, a ploložaji su se često menjali. Artiljerci VJ posebno su se istakli jer su na suprotnoj strani bili NATO specijalci sa radarima za otkrivanje artiljerije.
Posle dejstva artiljeriom po neprijatelju, u roku od 5 minuta su se stvarali NATO avioni. Srećom artiljerci su brzo menjali položaje.
NATO nije postigao nikakav uspeh niti ostvario prodor.
Dan kada su goreli nebo i zemlja
U noći između 30. i 31. maja događa se neverovatna stvar. Izrevoltiran žilavim otporom VJ, NATO uvodi u borbu strategijsku avijaciju. Nervozu neprijateljskih stratega pokazuje upravo ova činjenica: strategijska avijacija nikada se nije koristila na prvoj liniji fronta, već uvek po dubini teritorije neprijatelja od najmanje 100 kilometara. Te noći dejstvovala su dva Američka bombardera B-52 ("Stratosferska tvrđava" ili "Leteća tvrđava"), sposobni da ponesu 110 tona bombi svaki. Oni izručuju svoj smrtonosni teret na površinu 200×800 metara i iza njih ne ostaje "ni kamen na kamenu" i zove se tepih bombardovanje.
Dana 31. maja NATO avijacija izvodi preko 150 letova iznad Paštrika. Taj dan je bio najteži za branioce, kada avijacija dejstvuje konstantno, bez prestanka. Opasnost su predstavljali i Američki A-10 "Tanderbolt" avioni koji su dejstvovali municijom sa osiromašenim uranijumom.
Tada je poginulo 10 pripadnika VJ. Ipak sledeći pešadijski napad uspešno je odbijen.
"Strela" je slomljena
Žestina sukoba tada se postepeno smiruje. Amerikanci u par navrata pokušavaju da uz pomoć B-52 promene situaciju na terenu ali ne uspevaju. Glavnokomandujući NATO snaga Vesli Klark izjavljuje: "Ne smemo dozvoliti Srbima da ostanu na toj planini. Plaćaćemo Američkom krvlju ako OVK ne uspe i mi im ne pomognemo". Ipak do 9. juna postalo je jasno da NATO i Albanci nisu ostvarili uspeh i operacija zamire.
Žrtve i gubitci
VJ imala je 25 poginulih i preko 100 ranjenih. Albanski i NATO gubitci bili su između 1.200 i 1.500 ubijenih (Albanci govore o 1.000 poginulih). Otpor VJ nisu slomili ni artiljerija ni brojčana premoć, ni najsavremenija oružija iz arsenala NATO-a, pa čak ni "Leteće tvrđave" (B-52).
VJ se neporažena povukla sa Paštrika kada je potpisan Kumanovski sporazum. Presudno u bitci bilo je herojstvo, požrtvovanje i odlično komandovanje.
Početkom 2000tih javnost u Srbiji nije ništa znala o ovom herojskom otporu i borbi naše vojske.
Zadnjih 7-8 godina smo počeli sa ponosom da pričamo o ljudima koji su žrtvujući sebe, odbranili Srbiju. U zadnjih par godina snimane su dokumentarne emisije, organizovani razni forumi i tribine i medijski je ispraćeno kako dolikuje…
