U SRBIJI MISLE DA IH JE UDARILA PROMAJA, A SMRTNOST JE OGROMNA: Srpska doktorka otkriva kako da prepoznate ovu OPASNU INFEKCIJU

Procenjuje se da se između 8.000 i 18.000 ljudi godišnje zarazi opasnom bakterijom legionelom i to samo u Americi dok u Evropi bude registrovano i do 10.000 ovih slučajeva. Nedavno su se slučajevi zaražavanja ovom opasnom bakterijom pojavili u susednoj Hrvatskoj, a juče je i stigla vest da je troje od petoro njih preminulo. Prema rečima profesorke dr Svetlane Stanišić, doktorke nauka iz fizičke hemije, smrtnost od ove bolesti može biti prilično velika.

- Legionela pneumophila je prepoznata 1976. godine. Kako je došlo do toga? Bilo je neko trodnevno okupljanje američkih veterana u okviru američke legije i ispostavilo se da je 220 njih ubrzo bilo zaraženo i obolelo od teške upale pluća, a 34 je i podleglo toj bolesti. Kao što vidite, smrtnost je prilično velika - kaže dr Stanišić.

Ističe i da njena pojava nije toliko retka, kao i da ima mnogo neprijavljenih slučajeva ove bolesti.

- Dosta je neprijavljenih slučajeva, zato što mladi ljudi kada se razbole od teške upale pluća uzrokovane ovom bakterijom, ne idu na identifikaciju patogena, ili pošto je period inkubacije između 2 i 10 dana, a može da bude i do 20 dana, i obično ljudi kada dobiju upalu pluća ne bave se time da li su bili blizu nekog ventilacionog sistema ili nekog rashladnog uređaja i da su od toga dobili. Najčešće sumnjaju na promaju u Srbiji - kaže dr Stanišić. 

Legionela dospeva u organizam disajnim putem

Legionela može da se javi bilo gde gde stoji neka voda duže vreme.

- Bilo da prolazimo pored nekih neodržavanih fontana ili džakuzi kada koje su neodržavane, kada vidite kamenac, prljavštinu ili sluz, zatim u vodovodnim sistemima, gde se voda nije puštala duže vreme... Sve tu mogu da se nakupe bakterije i da to bude izvor zaraze - kaže dr Stanišić.

Navodi da se zaraza ne prenosi sa osobe na osobu, već da u organizam dospeva udisanjem kapljica koje sadrže bakteriju. Ističe da je jako važno da se redovno čiste sva mesta na kojima voda može dugo da stoji, a posebno klima uređaji.

- Važno je da bar jednom godišnje čistimo klima uređaje, kao i posude za ovlaživanje vazduha preko zime. Ako negde dugo nije puštena voda iz vodovodnih cevi, dobro je da pustimo ili hladnu vodu par minuta ispod 20 stepeni ili vrelu vodu preko 50 stepeni kako bi se pročistile cevi. Oni koji su najviše u riziku su, da kažem, starije osobe. One najčešće mogu da podlegnu ovoj bolesti. Takođe, i osobe sa hroničnim bolestima poput dijabetesa, bolestima bubrega i jetre, bolestima pluća, a naročito pušači - kaže dr Stanišić.

Napominje i da kod mladih ova bolest prolazi lakše i bez posledica, a obično se tretira antibioticima pre nego što se iskomplikuje, tako da veliki broj tih slučajeva bude neprijavljen.

Legionela ili legionarska bolest pogađa sve starosne grupe, decu veoma retko, a češće starije osobe, posebno one sa hroničnim oboljenjima pluća, srca i bubrega. Posebno su ugroženi ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom. Bolest je oko tri puta češća kod muškaraca nego kod žena, a u rizičnoj grupi su i pušači i alkoholičari.

   Mere prevencije

   Pored redovnog čišćenja klima-uređaja i redovne zamene filtera, treba paziti i na klima-uređaje u automobilima.

   Takođe, ukoliko dugo niste boravili i svom stambenom objektu ili vikendici, savet je da pustite vodu da curi desetak minuta pre nego što je koristite.

   Takođe, obratite pažnju i na mesta gde se skuplja kišnica, koja je tu dugo stajala.

Izvor: Srbija Danas/Blic/Sofija Vulićević/M.A.