Sneg do kuka nije zaustavio duh pravoslavlja: Mališani proslavili Svetog Savu, uručeni im pokloni i životni saveti
Ove godine tradicija održavanja proslave školske slave nije ostvarena na uobičajen način
U srcu Mesne zajednice Bare, na mestu gde bi zalutali putnik pomislio da nema ničega osim visokih četinara i zvuka poneke medenice, nalazi se centar svih kulturnih, a donekle i istorijskih događaja ovoga kraja. To je Osnovna škola "Sveti Sava".
Vojna gimnazija obeležila školsku slavu: Dela Svetog Save su vanvremenska
HRVATSKI MEDIJI OBJAVILI IZVINJENJE MIRI FURLAN: "Imali smo prljavu ulogu"
MASOVNA IMUNIZACIJA GRAĐANA SRBIJE: U Šapcu juče vakcinisano 606 građana
U ovoj školi Savindan je obeležavan na poseban način. Toga dana nadaleko odjekuje melodija Svetosavske himne kao i vesela graja učenika i velikog broja meštana koji uveličavaju ovu svečanost. Oni koji su posetili školu na taj dan, znaju dosledno značenje rečenice "petnaest sela u jednoj školi".
Ove godine tradicija održavanja proslave školske slave nije ostvarena na uobičajen način zbog aktuelne epidemiološke situacije koja je pokorila ceo svet.
Ipak, zahvaljujući plemenitom srcu Miljana Konatara, uglednog privrednika iz Podgorice, a nekadašnjeg meštanina Mesne zajednice Bare, učenici ove škole osetili su duh svetosavlja na jedan poseban način.
Ne mareći za smetove, vazduh koji ledi dah i grane koje se preteći povijaju iznad neprohodnih staza, u društvu svoje desetogodišnje ćerke, osim slatkih paketića, poučne literature i drugih poklona, darivao je deci pouke moralnih i zivotnih načela.
- Svojim primerom kao neko koje ovde rođen i odrasatao, želim da ih podstaknem da ih nikad ne pokolebaju svakodnevni problemi koje nameće život u ovoj sredini, već da hrabro i poletno koračaju stazama ranog detinjstva i školovanja, jer će jedino na taj način doći do uspeha. Osim toga, ma gde ih život odneo, da nikada ne zaborave rodni kraj gde su napravili prve korake i stekli prva znanja - rekao je Konatar.
Za ovo humano delo dobročinitelju je uručena zahvalnica i letopis škole koji će obogatiti njegovu biblioteku ali zahvalne i radosne osmehe dece, njihovu iskru u pogledu odneo je kao najveću blagodat Savindana.
