ŽIVOT I DELO KOJE DANAS SLAVIMO: Ko je bila Paraskeva pre nego što je postala sveta Petka
Njene mošti su nakon toga prenošene mnogo puta, a na molbu kneginje Milice, počivale su i u Beogradu.
Srpska pravoslavna crkva slavi danas praznik posvećen prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka. Ona je verovatno najpoznatija svetica Balkana, zaštitnica žena, ali i siromašnih i bolesnih, međuti, o njenom životu se jako malo zapravo zna.
SRPSKI GRAD NAJCRNJA TAČKA PO ZARAŽAVANJU DECE! "Ovako nije bilo nikada, juče korona potvrđena kod 70 mališana"
ČETVORO DECE I DVE BEBE NA RESPIRATORIMA U BEOGRADU: Oglasili se lekari "Jako su loše, borimo se za mališane DO POSLEDNJEG ATOMA"
NAMAŽITE SE PAVLOVIĆEVOM MAŠĆU I PRAVAC INTENZIVNA! Dr Janković uputio jasnu poruku antivakserima
Svetiteljka, koja je ime Petka dobila po danu u nedelji - petku, rođena je u Epivatu kod grada Kalikratije u Maloj Aziji, krajem 10. veka. Poznato je da je imala slovensko poreklo, prema nekim navodima je bila Srpkinja. Roditelji su joj bili imućni i pobožni, a nakon njihove smrti, sa 19 godina je otišla u Carigrad. Zamonašila se u crkvi Svete Sofije, gde je dobila ime Paraskeva.
Najveći deo života provela je u pustinji Jordana, gde je živela asketskim životom, zbog čega se na ikonama predstavlje u skromnoj ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom kao simbolom mučeništva i nevinosti. Čak su je beduini, prenose neki, zvali "an hatu" - plemenita dama, majka vernika (titula u Islamu data još jedino Muhamedovoj ženi), jer su je smatrali strankinjom koja ih je najbolje razumela.
U starosti joj se u san navodno javio anđeo koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u rodni Epivat, odakle će širiti veru Hristovu.
Tamo je poživela još dve godine, u neprestanom postu i molitvi. Umrla je u dobi od oko 70 godina i sahranjena u Epivat po hrišćanskim običajima. Nekoliko decenija kasnije, kada se kao svetica javila u snu nekoj Efimiji i nekom Đorđu, otkopan je njen grob i njene mošti prenete su u hram.
Njene mošti su nakon toga prenošene mnogo puta, a na molbu kneginje Milice, počivale su i u Beogradu.
