SRBI SA KUPREŠKE VISORAVNI BAŠ OPEVALI IZGUBLJENI ZAVIČAJ: Više od 50 pesama o Kupresu, Janju i Vitorogu

Na internetu se može naći više od 50 pesama u kojima su opevane kupreške zore, zavičajne gore i bitke koje su borci Vojske Republike Srpske, Hrvatskog veća odbrane i takozvane Armije BiH u poslednjem ratu vojevali na prostoru između Glamoča, Bugojna, Šipova, Livna i Tomislavgrada, "tamo gde planine dodiruju nebo".

Kupres je opština na tromeđi između Srednje Bosne, Istočne Hercegovine i Bosanske krajine, po površini jedna od najvećih, a po broju stanovnika jedna od najmanjih u BiH. Na 620 kilometara Kupreške visoravni sada živi samo oko 2.500 stanovnika, od čega je oko 1.900 Hrvata, oko 450 Srba i stotinjak muslimana.

Zanimljivo je da većina tekstopisaca i pevača o Kupresu nije iz tog, već iz drugih delova bivše Jugoslavije. A Srbi Kuprešani su pesme o svom kraju snimili daleko od rodnog kraja, u izbeglištvu, tamo gde su ih oterali NATO, hrvatska i muslimanska vojska i srpska politika.

- Iako iz Beča, gde živim, baš često dolazim u Kupres, mene satra nostalgija. Ne mogu opisati osećaj sreće kad krenem prema Krajini i rodnom kraju. Čežnju za njim lečim i pevanjem a onda mi je nekako logično da se pesme o Kupresu nađu i na mojim albumima. Tim pre što ja o njemu ne pevam samo zbog sebe, već zbog svih naših ljudi koje je prokleti ratni vihor rasejao po celom svetu – kaže Đorđe Marić, najpopularniji Kuprešak koji peva o svom kraju i pevač koji u poslednje vreme postaje sve popularniji, ne samo u Republici Srpskoj i BiH, već i u Srbiji.

Na svom prvom albumu Marić ima dve pesme o zavičaju: Pesmu o Kupresu i Kafana ili apoteka. Verovatno nema srpskog, ali ni hrvatskog i muslimanskog doma od Australije do Čikaga u kojem žive Kuprešani a u kojem se u poslednje dve godine nisu odomaćili ovi stihovi iz njegovihg pesama.

Na drugom albumu ovog pevača, koji je objavljen pre mesec dana, krajiškom zavičaju su posvećene čak tri pesme: Kupreško polje, Zavičajna čežnja i Oče. 

U mislima vidim svetla rodnog grada svog....

Kupreško je polje je ravno,

svuda ptica poj,

žubor voda sa planina,

više nisam tvoj,  

budan sanjam svake noći tvoja oka dva,

kao da mi Kupres kaže, još te voli ona, neki su od stihova iz pesama Đoke Marića.

Zanimljivo je da je na jednom posleratnom albumu, snimljenom u Čikagu, zapevao još jedan Marić. U pitanju je Đorđev brat od strica Mitar, ratni predsednik opštine, koji se, zajedno sa Špirom Gverom iz Grahova, zavičaju odužio i stihovima:

"Reci ševo, pevanja ti tvoga,

šta je lepše od Kupresa moga...

zov planine mene mami,

jer te gore sin sam ja,

sin gorštaka Kuprešaka, sa padina Vitoroga". 

Kupreški kraj, Vitorog i susedni Janj opevala je i novosadska grupa Zvuci Vitoroga, koju čine momci koji su sa Visoke Krajine sišli u poslednjem ratu ili su potomci ranijih iseljenika u Vojvodinu, a koji svojim emotivnim i dobro otpevanim pesmama već desetak godina razgaljuju srca Krajišnika širom sveta.

Ljubav sa Vitoroga, Vitorogo pozdravljam te, Vitorog i Ljuša, Đe su vjetri pa da me odnesu od Šipova ka gradu Kupresu, Sloga ispod Vitoroga, naslovi su pesama koje su Janjani koji žive na obalama Dunava posvetili svojoj dedovini.

Za njima ne zaostaje ni najpoznatiji pevački duet u Republici Srpskoj, Žare (Đukić) i Goci (Ristić), koji su svojim "kupreškim" slušaocima podarili nekoliko pesama, od kojih je najpoznatija Sa Kupresa Jela. Pesmom Kupreška vrata ovaj deo BiH i bitke koje su vođene za ovaj strateški značajan planinski prevoj opevala je i Krajiška grupa Raj.

Kuprešku visoravan su opevale i Preldžije iz susednog Glamoča, jedna od najčuvenijih krajiških grupa, koju predvodi Milenko Krndija. U pesmi Kupres Glamočani pevaju "želi srce iz inata na Kupreška doći vrata, ugledati svetlost dana moga sela Malovana".

Boro Drljača je otpevao "Malovane visoka planino", čija su tema ratne bitke na Kupreškoj visoravni od 1992. do 1995. godine i borci iz 7. kupreške brigade VRS, a prvi je o ratu na Kupresu zapevao Baja Mali Knindža, sa čuvenim stihovima "na Kupresu krvave su zore" i "od Zvornika do Kupreških vrata", uz koje su se pripadnici VRS na ovom i ostalim ratištima radovali i tugovali u pauzama između ratnih bitaka, između pobeda i poraza.

Istorijski je fakat da su Hrvati u Zapadnoj Hercegovini i Dalmaciji većinski etnički Srbi, čiji su preci do pre 150-200 godina slavili pravoslavne praznike i najčešće pevali uz gusle. Hrvati sa Kupresa nisu izuzetak. Da krv nije voda pokazuju i pesme o Kupresu.

Mada, makar zvanično, u televizijskim i radio programima napadno ignorišu narodne pesme, u slučaju Kupresa Hrvati su se ugledali na svoj nekadašnji srpski narod i snimili  dvadesetak pesama o "krovu Bosne".

Najpoznatija među njima je

"Oj Ivane pobratime mio,

je si l skoro na Kupresu bio,

jel Kupreško polje uzorano,

je l na njemu žito posijano - koja je doživela više od deset prepeva u hrvatskoj i srpskoj verziji i postala nezaobilazna pesma na svim hrvatskim okupljanjima i slavljima.

U srpskoj verziji pesme Ivan je postao Jovan, ali je suština slična: tuga za rodnim krajem.

Između ostalih, od Hrvata, o Kupresu su poslednjih decenija pevali Tompson  (Oj Ivane), Matko Jelavić (Zloselo), Parti bend (Puše vitar), Kupreške cure Kristina, Antonija, Ana i Karla (Tri mjeseca), Bruno Baković (Moj Kupresu sav u snijegu bijelom), Jakova Kasalo i Makao Bend (Srce kupreško) , Kupreški snijegovi (Oj Kupresu legendo Hrvata), Kupreški bećari (Kosibaša Ivan sa Kupresa)...Tu su i pesme Pala magla na Kupreško polje, Kada sunce sa Stožera sine, Igraj Mare prašina se diže i druge.