DO PACIJENTA ZA OSAM MINUTA: Danski model rada službe za Hitnu medicinsku pomoć stiže u Srbiju
Od ovakvog modela, čiji bi se puni efekti, na osnovu onoga što je do sada prezentovano, u praksi ispoljili do 2030. godine, najveću korist imaće životno ugroženi pacijenti, jer bi to garantovalo da će do zdravstvene ustanove stići u najboljem "prolaznom vremenu".
Do najugroženijih pacijenata ekipe Hitne pomoći, ako bi Srbija preuzela danski model rada ove službe, čije uvođenje je najavio predsednik Aleksandar Vučić, stizaće u roku od osam, a u proseku - za 10 minuta.
NOVA MISTERIOZNA BOLEST POVEZANA SA KOVIDOM? Od nepoznatog virusa preminulo petoro dece, oglasili se srpski lekari
PAPRENE CENE EKSKURZIJA: Evo koliko je potrebno izdvojiti za tri dana na Kopaoniku
PAKLENE VRUĆINE, A ONDA NEOČEKIVANI OBRT! Objavljena najnovija prognoza - spremite se za VREMENSKI ŠOK
To, pored reorganizacije Hitne pomoći, podrazumeva i jačanje ove službe helikopterskom jedinicom sa najmanje tri letelice, tri helidroma i neophodnim osobljem - od letačkog i mehaničarskog do medicinskog.
Od ovakvog modela, čiji bi se puni efekti, na osnovu onoga što je do sada prezentovano, u praksi ispoljili do 2030. godine, najveću korist imaće životno ugroženi pacijenti, jer bi to garantovalo da će do zdravstvene ustanove stići u najboljem "prolaznom vremenu".
Profesor dr Miljko Ristić kaže da bi novi model sigurno doveo do boljih rezultata u zbrinjavanju najurgentnijih kardioloških stanja: pacijenti bi iz bilo kojeg dela Srbije stizali u kardiološke centre taman na vreme da im se u okviru najboljih standarda, tzv. zlatnog sata u slučaju recimo infarkta, uradi koronarografija, ugradi stent i sve drugo što je neophodno.
- U Slovačkoj, recimo, imaju hitnu kardiološku pomoć koja je teritorijalno raspoređena po principu da nijedan stanovnik nije udaljeniji od 100 kilometara od kardiološkog centra i uspesi lečenja su mnogo bolji nego u zemljama sa drugačijim modelima ove službe - kaže prof. Ristić.
- Kod nas bi morao bar da se udvostruči broj centara za hitnu medicinsku pomoć. Iz Novog Pazara do Užica, recimo, pacijent sa infarktom ne može da stigne u okviru "zlatnog sata", što može da utiče na efikasnost zbrinjavanja.
Po danskom modelu, Služba hitne pomoći u Srbiji imaće jedan nacionalni centar, u Beogradu, i tri regionalna: u Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, četiri dispečerska centra, i još 150 manjih punktova Hitne pomoći. Predviđena je i mogućnost da se, po potrebi, kasnije osnuju još jedan ili dva regionalna centra, opciono u Užicu i Novom Pazaru.
U modelu organizacije ove službe koji primenjuje Danska pokazalo se da pri svakom izlasku na teren nije potreban doktor, ali tamo gde jeste on dolazi prvi, zajedno sa medicinskim tehničarom, a u roku od nekoliko sekundi trebalo bi da pristignu i sanitet i još jedan tehničar. Tako bi terenska ekipa za ozbiljnije slučajeva brojala četiri člana, jednog više nego sada, dok bi na manje intervencije išlo dvoje, a ne troje radnika hitne službe.
- Dobra ideja je da se deo hitne medicinske pomoći svakako ukaže kod kuće pacijenta, a to nije moguće bez saniteta, odnosno adekvatne opreme - kaže profesor Ristić.
- Taj princip se i sada primenjuje u praksi i samo bi ga trebalo proširiti, i u smislu dijagnostike i terapijskih opcija. U Australiji, recimo, u okviru koncepta porodične medicine, postoji sasvim drugačiji model Hitne pomoći od onog koji imamo mi i mnoge druge zemlje. Tamo porodični lekar ima službu prevoza i službu konsultanata, koji redovno, znači mimo hitnog poziva, posećuju pacijente i, kad je to potrebno, odmah ih i voze u bolnicu. U većini zemalja to se, ipak, primenjuje samo za hitna stanja, ne za sve bolesti.
Umesto da lekari idu baš na sve intervencije po pozivu broja 194, biće uvedena dva doktorska onlajn centra. Tako bi pacijentima lekari bili dostupni 24 sata svih 365 dana u godini. To garantuje kontakt sa svim pacijentima - svako ko pozove Hitnu dobija pomoć:
ili posetu na terenu, ili onlajn konsultaciju. Takvim načinom rada obezbedila bi se bolja dostupnost zdravstvenog kadra u ovoj službi. Nije predviđeno smanjivanje broja zaposlenih, ali jeste njihovo doškolovavanje, u posebnoj akademiji za hitnu službu, čije je osnivanje, takođe, predviđeno novim konceptom koji se još razmatra.
Za adekvatno ukazivanje hitne medicinske pomoći koliko je važna brzina pristizanja lekara, isto toliko je važno i kojom opremom na terenu raspolažu. Srbija odavno osavremenjuje vozni park zavoda za Hitnu medicinsku pomoć i hitnih službi u domovima zdravlja, za koje je od 390 ugovorenih novih saniteta za ovu godinu, u martu pristiglo prvih 130. Po danskom modelu Služba hitne pomoći raspolagaće sa 435 ambulantnih vozila i još 136 tzv. doktorskih vozila.
Sadašnja praksa je da svi domovi zdravlja koji pokrivaju više od 25.000 stanovnika moraju imati 24 sata organizovanu službu Hitne medicinske pomoći. Ukupno 64 od 157 ovih ustanova pokriva 51,4 odsto stanovništva Srbije. Još u devet domova zdravlja kojima gravitira manje od 25.000 stanovnika, ali se nalaze uz važne putne pravce, takođe 24 sata mora da radi Hitna služba. Ostali organizuju dežurstva izabranih lekara.
