SRBIJO NEMA OPUŠTANJA, POBEDA JOŠ NIJE PROGLAŠENA! Zna se na čemu je fokus, ali leto nam donosi NOVU OPASNOST
Naime, od početka vakcinacije zaključno sa 20. majem, u Srbiji je dato 4.206.148 doza vakcine protiv virusa kovid 19
Da vakcinacijom pobeđujemo koronu, pokazuju brojevi koji su iz dana u dan u opadanju, a prema poslednjem preseku, sve smo bliži broju od dva miliona revakcinisanih stanovnika Srbije.
SRBIJA NADOMAK KOLEKTIVNOG IMUNITETA! Brojke koje ohrabruju, vakcinisano više od polovine stanovnika Srbije!
NIJEDAN GRAD U SRBIJI NEMA TROCIFRENI BROJ NOVIH SLUČAJEVA! Pogledajte najnoviji korona presek po gradovima
NAJNOVIJI PODACI! Još 266 inficiranih, preminulo 11 lica: Potrebno je da ispunimo nekoliko uslova za povratak normalnom životu
Naime, od početka vakcinacije zaključno sa 20. majem, u Srbiji je dato 4.206.148 doza vakcine protiv virusa kovid 19. Prvom dozom vakcinisano je 2.346.499 punoletnih građana, dok je obe doze primilo 1.859.649 ljudi. Privremena kovid bolnica u Areni se zatvara, pre nekoliko dana objavljena je vest da na intenzivnoj nezi u Nišu nema koronom zaraženih pacijenata. Vesti jesu ohrabrujuće, ali nas čeka još dosta posla i ne treba zaboraviti da pobeda još nije proglašena.
Epidemiolog i član Kriznog štaba za suzbijanje infekcije kovid 19, prof. dr Branislav Tiodorović objašnjava da su osim korone prisutni i drugi virusi koji mogu stvoriti pometnju jer daju simptome poput kovida, ali da ti virusi nisu ni približno opasni kao virus korona. Ono na šta epidemiolog upozorava je vakcinacija i poštovanje mera kada je kovid u pitanju, te da svi čekamo dvocifren broj zaraženih i 60 odsto imunizovanog stanovništva.
- Virus je i dalje tu i moramo biti oprezni. Svakako ima sada i drugih virusa, ali fokus nam je još uvek korona i vakcinacija, kao i detekcija zaraženih - kaže on.
U ovom periodu aktivni su i drugi virusi koji stvaraju pometnju jer daju slične simptome kao virus korona, zato je neophodno obaviti test na kovid kako bi se utvrdilo o čemu se tačno radi.
- Svi virusi iz grupe respiratornih mogu biti aktivni, tu spadaju i adenoviroze, ali oni nisu ni približno opasni kao što je virus korona, ali mogu da daju slične simptome. Tu imamo citomegalovirus, zatim koksaki virus koji takođe napada sistematski, ali on nije do sada pokazao ni približnu raširenost kao virus korona. Sada ulazimo u letnji period kada će nam crevni virusi, enterovirusi biti važni da ih pratimo. Kod dece do četiri godine mogu se javiti rotavirusi - objašnjava epidemiolog.
Profesor podseća da pre nego što odete na vakcinaciju obavezno preispitate svoje kontakte kako biste zdravi obavili imunizaciju.
- Važno je preispitati kontakte, da li ste možda bili u kontaktu s osobom koja je obolela, zato smo imali situacije da posle prve doze ljudi obole kad prime vakcinu, bili su zaraženi a nisu to znali. Posle druge doze dolazilo je do zaražavanja kod onih ljudi koji se nisu pridržavali mera misleći da su potpuno zaštićeni odmah nakon vakcinacije. Ipak, neophodno je da protekne minimum 15 do mesec dana od druge doze, da bi se smatralo da postoji imunitet. Takođe, nivo te zaštite, odnosno efikasnost zaštite zavisi od samog organizma. Ako je organizam očuvan, on će imati dobru zaštitu - priča profesor Tiodorović.
Nedavno je zabeleženo da je u procesu vakcinacije protiv kovid 19 virusa greškom došlo do primene druge doze kod dva pacijenta. Međutim, to ne bi trebalo da brine naše građane, kaže dr Danica Ćujić sa Instituta za primenu nuklearne energije jer svaka od vakcina koje se mogu primiti u Srbiji ima isti cilj, a to je da pokrene naš imunski sistem da stvori odbranu protiv virusa.
- Vakcine ne mogu da spreče zaražavanje, ali mogu znatno da utiču na sprečavanje razvoja bolesti. Konkretno, nakon što primimo vakcinu, naš imunski sistem se pokrene i aktiviraju se različiti mehanizmi koji pri sledećem kontaktu s virusom sprečavaju prodiranje virusa u organizam i razvoj bolesti - objašnjava dr Ćujić.
Bezbednost vakcina, kao i svih lekova ispituje se pre puštanja na tržište, takođe, pojava eventualnih nepredviđenih neželjenih dejstava se takođe prati i po puštanju vakcine, odnosno leka u primenu.
- Da ne treba strahovati u slučaju da se prime različite vakcine, ukazuju i najave samih proizvođača, kao i nedavno započete kliničke studije. Trenutno je broj dostupnih doza vakcina u svetu nedovoljan da podmiri potrebe, pa se kombinovanje vakcina razmatra kao jedno od rešenja, kako bi se postupak vakcinacije ubrzao. Trenutno se smatra da u imunološkom smislu kombinovanje vakcina ne bi trebalo da ima nepovoljnih posledica. Ipak, ovako nešto je potrebno i potvrditi odgovarajućim ispitivanjem. Nedavno je u Velikoj Britaniji započeta klinička studija koja ima za cilj praćenje kombinovanja Astra-Zeneka vakcine, u prvoj dozi, a zatim Fajzer-Biontek kao druge doze. Takođe, u Francuskoj se razmatra kombinovanje Astra-Zeneke, kao prvom dozom, sa vakcinama baziranim na mRNA tehnologiji za drugu dozu. Slično, u Nemačkoj se ispituje kombinovanje Astra-Zeneka i sputnjik vakcine. Ove studije imaju za cilj ispitivanje bezbednosti primene, ali i takođe i praćenje efikasnosti vakcina - kaže dr Ćujić.
Mogućnost kombinovanja različitih vakcina daje i Svetska zdravstvena organizacija, ali se ovako nešto ne preporučuje dok se ne završe ispitivanja u vezi s kombinovanjem vakcina.
- Osoba koja nema simptome, koja nije vakcinisana, a zaražena je virusom ona predstavlja virusonošu koja može dalje preneti virus. Osoba postaje zarazna već u inkubaciji i kad nema jasne simptome. Zato kažemo da inkubacija traje do 14 dana, mada najčešće je u pitanju period od 7 do 10 dana, dok je osoba najzaraznija između 5. i 10. dana, kada počinje da kija, kašlje, da ima tegobe i izbacuje veću količinu virusa. Kod ove bolesti jako je važno količina izbačenog virusa i da se zaražena osoba detektuje što pre - objašnjava profesor Tiodorović.
