SRBIN SA PRESTIŽNOG UNIVERZITETA OTKRIVA: Dr Đukanović rešio dilemu i obelodanio sve detalje o AstraZeneka vakcini
Jedan od vodećih svetskih stručnjaka za bolesti pluća sa Univerziteta Sautempton, naučnik i istraživač, prof. dr Ratko Đukanović govori o finalnoj fazi razvoja leka protiv korone i objašnjava kako se revakcinacijom na 12 nedelja duplira imunitet na koronavirus.
Naš stručnjak za bolesti pluća sa Univerziteta Sautempton u Velikoj Britaniji kaže da su kliničke studije ukazale na prednost vakcine koja je razvijena u saradnji Oksford Univerziteta i kompanije AstraZeneka kada je u pitanju odlaganje revakcinacije na 12 nedelja jer to daje imunosistemu vremena da se bolje pripremi za tu drugu dozu. Takođe, studije su pokazale da tako dolazi do dupliranja imunskog odgovora, koji se može proceniti merenjem nivoa antitela protiv koronavirusa.
Nedavno završena studija u Škotskoj je pokazala da je vakcina AstraZeneka/Oksford smanjila potrebu za hospitalizacijom za 94 odsto. Pored toga, studije su pokazale da je imunski odgovor kod vakcinisanih osoba, ako se druga doza daje posle 12 nedelja, dva puta jači od odgovora kada se vakcina daje posle šest ili manje nedelja posle prve doze, ukazuje prof. dr Đukanović, koji inače učestvuje i u studiji leka interferon beta, protiv koronavirusa.
UPOZORENJE DOKTORKE JOVANOVIĆ: U Srbiji je u porastu britanski soj korona virusa
KORONA PRESEK PO GRADOVIMA: Trećina novoobolelih iz Beograda, situacija u Nišu preti da postane KATASTROFALNA
SRBIJA NA DOBROM PUTU DO KOLEKTIVNOG IMUNITETA: Vakcinisan milioniti građanin naše zemlje
- Zbog toga je u Britaniji odlučeno da se odloži davanje druge doze za sve vakcine, uključujući i onu koju su razvili naučnici iz Oksforda. To nam daje bolje rezultate – možemo da vakcinišemo veći broj pacijenata, ali i bolje da ih zaštitimo. Na taj način ćemo spasiti mnogo više ljudi, bez straha da pauza između prve i druge doze predstavlja rizik za pacijente - objašnjava prof. dr Đukanović.
On naglašava da vakcina kompanije AstraZeneka dramatično smanjuje učestalost težih oblika bolesti koji zahtevaju hospitalizaciju, a to se često gubi u analizama gde se pod pojmom efikasnosti ubrajaju i blagi slučajevi bolesti sa lakim simptomima, kao što su povišena temperatura, gubitak osećaja mirisa i ukusa i malaksalost. Do sada nijedna studija AstraZenekine vakcine nije pokazala inferiornu efikasnost u poređenju sa drugim vakcinama.
U Velikoj Britaniji do sada je prvu dozu primilo 18 miliona ljudi, a većina je dobila AstraZeneka vakcinu. Sadašnji tempo davanja prve doze je 320.000 na dan, što je odraz, objašnjava profesor, kako interesovanja građana tako i efikasnosti javnog zdravstvenog sistema u Britaniji.
- Prednost je data starijim osobama, tako da se procenjuje da je do sada 95 odsto stanovništva preko 70 godina dobilo prvu dozu, što je ogroman uspeh. Starije osobe ne treba da se plaše vakcine. Studija koja je publikovana u svetski priznatom časopisu Lanset u novembru prošle godine pokazala je da je vakcinu Oksford/AstraZeneka dobro podnose starije osobe u smislu nuspojava koje vakcine stvaraju i, što je jako bitno, da je sposobnost stimulisanja imunskog odgovora nezavisna od starosti - ističe prof. dr Đukanović.
Doktor Đukanović nije imao mogućnost da bira koju će vakcinu da primi jer je njegova bolnica za svoje zdravstvene radnike dobila Fajzerovu vakcinu. Naglašava da se ne bi ustručavao da primi bilo koju vakcinu koja je registrovana. Kaže da je mnogo njegovih prijatelja i komšija primilo vakcinu AstraZeneka/Oksford i da niko od njih nije imao teže nuspojave.
- I moja supruga je takođe primila AstraZeneka/Oksford vakcinu i samo je imala blagu glavobolju i možda blago povišenu temperaturu. I moja deca će primiti istu vakcinu kada budu došla na red - kaže doktor.
Prof. dr Đukanović takođe naglašava potrebu da se nastavi sa naporima da se nađu efikasni lekovi za kovid. Nada se da će uskoro da započne studija u Srbiji, koja je počela u Sautemptonu, u sklopu treće, finalne faze ispitivanja leka interferon beta za lečenje kovida 19. Rezultati druge faze studije su pokazali da, u poređenju sa placebom, interferon beta smanjuje progresiju bolesti za 80 odsto.
