SRPKINJA ČIJEG SU BRATA UBILI PRIPADNICI OVK: Voker se smejao i rekao da moram da se pomirim sa sudbinom
Dušanka Ilić, sestra Gorana Živića iz Lipljana, koji je kidnapovan 1998. godine, ne veruje više u pravdu i hapšenje pripadnika terorističke OVK, jer smatra da su međunarodne snage davale izdašnu pomoć albanskim kriminalcima, pa ih od tada i štite.
Vilijam Voker, bivši šef posmatračke Misije OEBS na Kosovu i Metohiji, smejao se u lice porodicama kidnapovanih Srba, kaže Dušanka.
Njen brat je prvi kidnapovani Srbin sa područja centralnog Kosova, a otet je 16. juna 1998. godine ispred kuće u Ulici Ace Marovića u Lipljanu.
Otela su ga, kako su očevici potvrdili, trojica maskiranih muškaraca. Ubacili su ga u džip sa zatamnjenim staklima i odvezli u nepoznatom pravcu.
- Njegovi posmrtni ostaci nađeni sa još desetak mučenika - šestoricom Srba, trojicom Roma i dvojicom Albanaca u masovnoj grobnici nadomak Orahovca, sahranjeni su u maju ove godine u porodičnoj grobnici na groblju u Lipljanu - priča Dušanka.
Albanci su nam dolazi na slave, mi njima na Bajram
Ona navodi da je u ulici u kojoj je rođena proživela lepo detinjstvo sa još jednom sestrom i trojicom braće, zajedno sa Albancima.
- Suživot u kome su Albanci dolazili na slave Srbima, a Srbi njima na Bajram nekome je zasmetao, pa su osmislili da kidnapovanjem najuglednijeg od moje braće unesu strah i pokrenu seriju napada na Srbe, sa ciljem da Lipljan opustoše i očiste od pripadnika pravoslavne vere - navodi Dušanka.
Goran je radio na antenskom sistemu na Golešu. Otišao je na posao i tek posle nekoliko dana njegova porodica dobila je zvaničnu informaciju da ga nema na poslu i da je kidnapovan.
Komšije Srbi i Albanci potvrdili su da su ga na dan nestanka videli sa kesama namirnica kako ide prema kući i da su ga kidnaperi presreli na dve stotine metara od kuće, odakle su ga odveli u smrt.
O njegovom kidnapovanju, na desetinama stranica svedočenja, upoznat je i Vilijam Voker, bivši šef posmatračke Misije OEBS.
Voker nam se smejao u lice
Na prijemu u hotelu, odakle je Voker, kako ističe Dušanka, "upravljao akcijama terorista", ovaj "mirotvorac" smejao se u lice i njoj i majkama kidnapovanih Srba iz Orahovca.
Isto su doživeli i u Međunarodnom crvenom krstu, kancelarijama KFOR i Unmika.
- Svuda su nam govorili da "moramo da se pomirimo sa sudbinom", da su "mnogi Albanci ubijeni" i da je "osveta ono po čemu se propoznaje narod na Balkanu" - priseća se ogorčena Dušanka.
Stradanje ove ugledne porodice u Lipljanu nastavljeno je par godina kasnije, kada su im ekstremisti zapalili kuću.
Najstariji Dušankin brat Radosav izvučen je iz plamena i prebačen u bolnicu u Kosovu Polju, a potom u bolnicu u severnoj Kosovskoj Mitrovici, gde je nakon desetak dana preminuo.
Najmlađi brat, čije ime Dušanka, u strahu za njegovu bezbjednost, ne želi da kaže, preselio se u Čačak i danas "luta od kuće do kuće".
