Srpski farmakolog o leku za koronu: Ispričao je sve o hlorokinu, a onda poslao upozorenje građanima Srbije
Dr Janko Samardžić, klinički farmakolog Medicinskog fakulteta u Beogradu, objasnio je za portal SrbijaDanas.com sve što građani Srbije treba da znaju o leku hlorokin koji se koristi u terapiji protiv korona virusa.
Kako kaže Samardžić, ovaj lek spada u grupu antimalarika, a prema poslednjim podacima od stručnjaka iz Kine i Italije uspešan je i u terapiji kod infekcije korona virusom.
(UŽIVO) PANDEMIJA KORONA VIRUSA: Deveta žrtva u Srbiji, u Hrvatskoj 35 novih slučajeva
DOKTOR KON RAZREŠIO DILEMU: Evo da li treba koristiti pamučne maske
Valjevo je sada ŽARIŠTE ZARAZE U SRBIJI, a sve je počelo na jednoj proslavi: Kako napreduje lečenje zaraženih?
- Hlorokin je važan lek iz grupe antimalarika i koristi se decenijama u lečenju najtežih oblika malarije jer deluje toksično na parazite. S druge strane, on se poslednjih godina koristi u lečenju autoimunih bolesti, poput reumatoidnog artritisa i sistemskog lupusa. Smatra se da u ovim oboljenjima hlorokin deluje antiinflamatorno, odnosno suzbija preterani zapaljenski odgovor i stabilizuje lizozome (ćelijske organele ispunjene enzimima). U ovim oboljenjima, hlorokin i njegov analog hidroksihlorokin, pokazali su se efikasnim i bezbednim, ali je neophodno da se primenjuju pod nadzorom lekara - objašnjava Samardžić za portal SrbijaDanas.com.
Naš farmakolog dodaje da prema poslednjim podacima iz Kine i Italije hlorokin pokazuje povoljne efekte kod infekcije Covid-19:
- Pretpostavlja se da svojim antizapaljenskim delovanjem sprečava razvoj komplikacija i pogoršanje kliničke slike, posebno kod starijih pacijenata sa komorbiditetima, odnosno sa više pridruženih oboljenja. Važno je napomenuti da se ovaj lek kod infekcije Covid-19 primenjuje u hospitalnim uslovima i pod nadzorom lekara zbog mogućih neželjenih efekata.
Na pitanje koje neželjene efekte može da izazove ovaj lek i da li postoje pacijenti koji ne bi trebalo da ga koriste, Samardžić kaže:
- Neželjeni efekti primene hlorokina mogu biti blaži, poput mučnine, povraćanja, dijareje i glavobolje, ali se mogu javiti i teža oštećenja vida i sluha, poremećaji u radu srca i bubrega. Dakle, govorimo o leku koji se ne sme primenjivati na svoju ruku. Takođe, postoje pacijenti kojima je kontraindikovana primena leka, kao što su pacijenti sa poremećajima vidnog polja, dok je kod pacijenata sa kardiovaskularnim i drugim hroničnim oboljenjima neophodan oprez.
U svetskim medijima se pojavljuju informacije da ljudi uzimaju ovaj lek preventivno, te je Samardžić naglasio da se ovaj lek koristi isključivo u lečenju, a ne kako bi se sprečila pojava oboljenja:
- Ovaj lek se ne koristi za prevenciju, već isključivo za lečenje određenih kategorija pacijenata i to pod nadzorom lekara, jer može da ima ozbiljne neželjene efekte.
Na pitanje dokle se stiglo sa razvojem lekova i terapijom za COVID-19, Samaržić objašnjava da se za lekom još traga, te da se rezultati očekuju krajem aprila.
- Na žalost, specifična, ciljana terapija za infekciju Covid-19 još ne postoji. Širom sveta se više stotina lekova i supstanci ispituje u kliničkim ispitivanjima i to daje nadu. Do sada su najveći potencijal u lečenju pokazali antivirusni lekovi favipiravir i remdesivir i pouzdani rezultati njihove efikasnosti i bezbednosti očekuju se do kraja aprila. Svi eksperimentalni lekovi primenjuju se u bolničkim uslovima kod pacijenata sa težom kliničkom slikom. Kod većine ostalih pacijenata primenjuje se simptomatska terapija za povišenu temperaturu i bolove. Ukoliko dođe do pojave komplikacija i bakterijske superinfekcije primenjuju se antibiotici i druga potporna terapija. Najvažnije je očuvati respiratornu funkciju i disanje pacijenta - zaključuje Samardžić.
Ukoliko sumnjate na simptome KORONA VIRUSA, NI POD RAZNO ne smete primenjivati terapiju NA SVOJU RUKU
EPIDEMIJA KORONA VIRUSA: Objavljen spisak obolelih po gradovima u Srbiji (FOTO)
