Srpski pisac živeo kao u AKCIONOM FILMU! Osvojio suprugu kao kauboj, ali ostao ženskaroš! Jurili ih motkama, a kuća otišla na doboš!
Svaka ljubav je posebna na svoj način, ali neke ljubavne priče su neverovatnije od drugih. Takva je bila njihova ljubav, nesvakidašnja i zabranjena. Prema mišljenju mnogih, ona najlepša.
Svi ste čuli za Miloša Crnjanskog, ali retko ko zna za njegovu burnu ljubavnu priču. Mlad, pametan i zanesen, ekstravagantan za svoje vreme, Crnjanski je bio pravi ženskaroš. Čaršijske priče nisu počinjale bez tračeva o njegovim udvaranjima, ali i o njegovim strastvenim hobijima poput fudbala, mačevanja i pisanja.
Njegovo srce ipak, osvojila je jedna od najlepših devojaka u Beogradu, ćerka bivšeg dvorskog savetnika i pisca Dobre Ružića. Njeno ime je bilo Vida Ružić i ona mu je bila verna ljubav preko 50 godina.
Kao poznati ženskaroš u svakom lepom licu video je priliku da pokaže raskoš svog šarma i iskoristi priliku za još jedan šeretski razgovor. Tako je bilo i tog dana, kada je ispred Filozofskog fakulteta ugledao nju kako sedi i uživa.
Vida je do sebe stavila šešir i čuvala mesto svojoj drugarici, dajući svima do znanja da je mesto do nje zauzeto i da joj nije do razgovora. Crnjanski, po prirodi duhovit, rešio je da poremeti mir mladoj studentkinji i seo je baš na mesto koje je ona čuvala. Vida ga je pogledala zbunjeno i zaustila da mu objasni da je mesto zauzeto.
Kako je navikao da vodi glavnu reč, preduhitrio je i rekao joj: "Zauzeto? Pa, za mene naravno!"
Uvek su govorili da je to trenutak kada su oni postali jedno, iako skoro niko nije podržavao njihovu vezu.
Njena porodica nikako nije odobravala njihovu ljubav. Ne znajući kako da ih razdvoji, njen stric ih je jedno veče na Slaviji sačekao i pretio im motkom. Crnjanski je nekako izbegao tuču, a Vida je uspela da otme palicu.
Kako bi zaštitila i sebe i ljubav, rešila je da se preseli u Pariz. Ostavila je Miloša na železničkoj stanici, sa obećanjima da će mu pisati i voleti ga. Ishitren i zaljubljen Miloš Crnjanski je rešio da preokrene svoj svet naglavačke. Bez razmišljanja je stavio kuću u Pančevu na doboš, a Pariz je već sutradan, pored Vide, dočekao još jednog gosta.
- Pošao je za mnom. Mnogo je voleo žene. Bio je pravi kicoš i ženskaroš. U Londonu sam ga lično viđala na ulici sa damama, on zastane, uplaši se. A ja samo mahnem rukom, znam da će doći kući. Posle mi sve ispriča - govorila je Vida o svom Crnjanskom.
Kako je Miloš bio protivnik Tita i komunističke ideologije, bračni par Crnjanski je ostao da živi u emigraciji. Da bi preživeli u Londonu, on je radio kao knjigovođa obućarske radnje i raznosio knjige na Pikadiliju, a ona je šila lutke i haljine za jednu modnu kuću.
Miloš Crnjanski je svoju životnu priču završio 30. novembra 1977. godine, pošto je prestao da uzima hranu i lekove u 84. godini života, ali je i u poslednjem dahu uspeo da dozove svoju Vidu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju. Deset meseci nakon njegove smrti i Vida je umrla sa njegovim stihovima na uzglavlju:
- A kad mi glas i oči dah upokoje, ti ćeš me, znam, uzeti u krilo svoje.
