STARIJE OSOBE OVO MORAJU DA ZNAJU! Epidemiolog dao odgovore na najčešća pitanja o koroni
Na sva pitanja o vakcinaciji starijih ljudi, antitelima, zaražavanju i kombinovanju cepiva protiv korone i gripa, odgovorio je epidemiolog
Je li istina da se imunitet na kovid 19 razvija sporije nakon 60 godina? Zašto uzimanje citostatika i kortikosteroida zahteva dodatne konsultacije sa lekarom pre vakcinacije? Na ova i mnoga druga pitanja odgovorila je za ruske medije epidemiolog i zamenik direktora za klinički rad moskovskog Instituta za epidemiologiju i mikrobiologiju G.N. Gabričevski, Tatjana Ružencova.
DANAS ZASEDA KRIZNI ŠTAB! Srbiju čeka nova mera, na pragu smo od uvođenja KOVID PROPUSNICA
DA LI TRUDNICE TREBA DA SE VAKCINIŠU? Evo šta kažu naši lekari, a šta svetska struka
ALARMANTNO U "MIŠOVIĆU" Bolnica puna od podruma do krova: Dr Ignjatović ima zahtev za Krizni štab
Koliko često stari ljudi umiru od kovida 19?
- Prema analizi sprovedenoj u Velikoj Britaniji, nevakcinisani građani stariji od 60 godina su pet puta u većem riziku da umru nego oni mlađi od 50 godina, a među onima koji su proslavili 80. rođendan rizik od smrti usled infekcije korona virusom povećava se za više nego 11 puta - kaže dr Tatjana.
Zašto se to dešava?
- Kod starijih osoba zbog opterećenja imunološkog sistema postoji veći rizik od komplikacija, uključujući i one opasne poput virusne upale pluća i tromboze različite lokalizacije. Ove komplikacije mogu da dovedu do fatalnih ishoda. Zato je vakcinacija protiv kovida 19 neophodna za populaciju starijih od 60 godina i treba je što pre sprovesti.
Koja je razlika u vakcinaciji između mlađih i starijih osoba?
- Ne postoje posebne odlike vakcinacije starijih osoba. Kao i u svakom drugom slučaju, potrebno je vakcinisati se kada ne postoji pogoršanje hronične bolesti. Ako istovremeno imate veliki broj hroničnih bolesti, preporučljivo je da pre vakcinacije posetite lekara.
Da li stariji sporije razvijaju imunološki odgovor?
- Među osobama starijim od 60 godina sve je više slučajeva odloženog i nedovoljnog formiranja imunološkog odgovora zbog fizioloških karakteristika povezanih sa godinama. Ovo je uzrokovano i nedostatkom fizičke aktivnosti i nedovoljno vremena provedenog na svežem vazduhu, bolestima gastrointestinalnog trakta, deficitom vitamina i minerala. U slučaju da postoji imunodeficijencija, potrebno je konsultovati se sa lekarom kako bi se utvrdio najbolji način da se ovaj problem reši.
Kako se vakcinisati ako postoje hronične bolesti - dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, artritis itd?
- Bilo koje hronične bolesti su dodatna indikacija za vakcinaciju. Vakcinaciju treba obaviti u stabilnom stanju, kada nema pogoršanja, tada se pravi plan terapije.
Kako se kombinuju vakcina i lekovi? Da li se starije osobe sa hroničnim oboljenjima uzimaju lekove koji mogu da oslabe vakcinu?
- Ne postoje lekovi koji se ne mogu kombinovati sa vakcinom. U većini slučajeva potrebno je nastaviti sa uzimanjem lekova prema planu koji je ranije uspostavljen. Međutim, neki lekovi mogu da smanje proizvodnju antitela: to su citostatici i kortikosteroidi, koji se često propisuju kod reumatoloških i onkoloških bolesti. Pacijenti koji primaju takvu terapiju obavezno treba da posete lekara pre vakcinacije, koji će razjasniti odsustvo kontraindikacija i, ako je moguće, prilagoditi dozu.
Da li osoba koja je bila bolesna od kovida 19 može i treba da se vakciniše?
- Ako je starija osoba već bila bolesna od kovida 19, onda se rizik od ponovnog oboljenja povećava nakon šest meseci. Zbog toga treba vakcinisati sve one koji su se oporavili od bolesti šest meseci nakon što su dobili negativan rezultat PCR testa - kaže dr Tatjana.
Da li sme da se kombinuje vakcina protiv korone sa onom protiv gripa? I da li je uopšte potrebno primiti cepivo protiv gripa?
- Pored vakcine protiv korona virusa, starije osobe svakako treba da se vakcinišu i protiv gripa, jer svaka od vakcina izaziva stvaranje specifičnih antitela protiv određenih virusa i samo neznatno povećava otpornost na druge infekcije. Interval između primene različitih vakcina treba da bude najmanje jedan mesec.
Kako posle vakcinacije?
- Vakcina značajno smanjuje rizik od zaraze, razvoja teške kliničke slike i smrti, ali ih ne uklanja u potpunosti. Zbog toga vakcinisani građani moraju nastaviti da primenjuju sve mere prevencije. Imuni odgovor se razvija postepeno, u roku od 42-45 dana nakon primene prve doze dvokomponentnih vakcina. Tokom ovog perioda, zaštitni efekat vakcine još nije dostupan, a morate posebno pažljivo da se pridržavate bezbednosnih pravila. U prostorijama izvan kuće i u prevozu potrebno je koristiti zaštitnu masku, održavati distancu, češće prati ruke, koristiti dezinfekciona sredstva.
Da li je starijim osobama potrebna 3. doza ako postoje antitela?
- Revakcinacija je neophodna bez obzira na nivo antitela, jer prema rezultatima sprovedenih studija, posle šest meseci dolazi do prilično brzog smanjenja imunološke odbrane na vrednosti koje više ne pružaju pouzdanu profilaksu.
Šta raditi ako se ponovo zarazite nakon vakcinacije?
- Ako nakon vakcinacije postoje znaci respiratorne infekcije, treba da ostanete kod kuće, pozovete lekara i sledite sve njegove preporuke. U slučaju potvrde kovida 19, ne postoje velike razlike u lečenju u odnosu na prvu infekciju, ali je neophodno početi sa terapijom što pre - zaključila je epidemiolog.
