STRAH OD MRTVIH: Ne vraćajte se istim putem kojim ste došli na pogreb
Kod starih Slovena, strah od smrti uslovljavao je i strah od svih pojava vezanih za nju, kao što je i strah od samog pokojnika.
Svuda u svetu je rašireno mišljenje da se duše umrlih pretvaraju u zle ili dobre demone, a čini se da je među slovenskim narodima to još više izraženo.
Tuga za ovozemaljskim životom čini dušu zlobnom, pa može napakostiti živima.
Čovek se na svaki način mora zaštititi od mrtvog, iako je taj za života bio dobra osoba. U pojedinim slučajevima, najčešće kod primitivnih naroda, pokojnik se spaljivao zajedno sa kolibom u kojoj je živeo tako da posle njegove smrti ne ostane ništa iza njega, a negde su pokojnika bacali niz liticu u provaliju.
Jedan od običaja koji se možda i najviše poštuju jeste da se familija pokojnikova ne vraća istim putem. Razlog za to jeste želja da se zavara duša pokojnika kako ne bi mogla da nađe put do kuće.
Običaji koji su već poznatiji među našim narodima jeste da se u kući prekrivaju ogledala, pušta se brada ili nosi crnina da bi se pokojnik zavarao neobičnostima koje nisu bile dok je bio živ.
Kremiranje pokojnika raširen je običaj da bi se pokojnik sasvim uništio.
