Stručnjaci upozoravaju: "Katastrofalnih poplava kao u BiH će biti sve više u budućnosti"

Sve negativne efekte koje proizvodimo u prirodi, sigurno će nam se pre ili kasnije vratiti.

- Tragedija koja se desila u Donjoj Jablanici je kombinacija prirodnih procesa, ali i određenih antropogenih faktora koji su uticali na stvaranje ovog nivoa poplava. Definitivno, ovde se radi o bujičnim poplavama koje su pre svega izazvane klimatskim promenama, čija je popratna pojava povećana količina padavina u vrlo kratkom vremenskom intervalu - kaže prof. dr. sc. Edin Hrelja, vanredni profesor i šef Odseka za geografiju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Sarajevu.

Dodaje da se na području Donje Jablanice za nekoliko sati izručilo preko 300 milimetara padavina po kvadratnom metru, što je dovelo do povećanja nivoa vode i erozionih procesa, a uz određene antropogene faktore koji su u potpunosti zatrpali taj prostor.

- Generalno, vlasti u Bosni i Hercegovini treba da preuzmu odgovornost, počevši od sistema obaveštavanja stanovništva o ovakvim procesima, koji nije na zadovoljavajućem nivou. Veoma često je reč o starijem stanovništvu koje možda nema pristup internetu, ne razume šta znači narandžasti meteoalarm, nisu čuli za tu informaciju, i onda se vlast mora pobrinuti da obavesti stanovništvo da se potencijalno mogu desiti ovakvi problemi. Takođe, vlast snosi odgovornost jer ne preduzima ništa u smislu kreiranja određenih vodozaštitnih pojaseva, zona, kreiranja karata opasnosti od erozionih procesa, ulaganja u analizu poplavnih područja. Treba da se više pozabave i time kako da se preveniraju ovakvi negativni efekti koji nas očekuju kada su u pitanju klimatske promene - rekao je naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, nelegalna gradnja je veoma opasna jer se veoma često nelegalno izgrađeni objekti grade u najopasnijim zonama, tamo gde bi trebalo da se kreira vodozaštitna zona, određeni pojasevi koji bi uticali na to da nivo poplava bude na nekom manjem nivou.

Takvi nelegalni objekti utiču da se voda još više izdiže i plavi šire područje, a imamo veliki broj takvih objekata. Takođe, struka se ne konsultuje, ne zapošljavaju se adekvatni kadrovi koji bi mogli da kažu gde bi se mogli graditi određeni objekti. Znam situacije da je u nekim sarajevskim opštinama, u nekim naseljima, izgrađeno čak 150 objekata na klizištima, na terenima koji su bili potencijalno opasni od klizišta, a onda se nakon gradnje naknadno utvrdi da su ti prostori opasni, ali već kada se dese određene negativne aktivnosti po pitanju prirodnih pojava. Zaista se mora voditi računa o toj gradnji objekata u adekvatnom prostornom, regulacionom i urbanističkom planiranju koje ne bi dovelo do ovakvih katastrofa.

Dati veće ovlašćenje inspekcijama 

Ne krije da ima osećaj da vlasti nekad nemaju smelosti da se pozabave ovom problematikom na pravi način.

- To je verovatno iz razloga što imaju različite pritiske, privredne lobije, pa neće da se zameraju nekim lokalnim moćnicima, ali mora se imati smelost i hrabrost, dati veće ovlasti inspekcijama da identifikuju nelegalno izgrađene objekte, da nalože rušenje tih objekata i da tako krenemo da popravljamo stanje u prostoru ono što je u značajnoj meri narušeno - kaže Hrelja.

Zatim se osvrnuo i na najave novih količina padavina u Donjoj Jablanici, a koje su zasnovane na prognostičkim, meteorološkim modelima.

- Ovo je tek početak izručenja ovolikih količina padavina. Ono što treba uraditi da ljudi tamo sigurno mogu živeti, a ne da žive u strahu da će im se ponovo desiti ovako nešto, jeste da taj prostor treba u značajnoj meri prilagoditi, uraditi prostorno-planske analize terena, infrastrukturno ga opremiti tako da se više ne može ponoviti sličan scenario čak i ako se dese veće količine padavina. Mora se dosta raditi na drenaži, pošumljavanju, produbljivanju rečnih korita, na uređivanju obala, utvrda kako bi stanovništvo tu moglo sigurno da živi - rekao je on.

Smatra da ljudi nisu svesni moći prirode i da profesori na fakultetima pojavljivanje u medijima koriste kao način da barem malo osveste stanovništvo u pogledu negativnih posledica koje nam se mogu desiti zbog nekih naših aktivnosti.

- Vrlo često to ne doživljavamo kao nešto što je važno za nas, već prirodu ugrožavamo do nekog njenog maksimuma i gledamo šta će se desiti. Sve te negativne efekte koje mi proizvodimo u prirodi sigurno će se pre ili kasnije vratiti nama -

Uvideti važnost stručnih kadrova Nastavlja da je ključno da se pojača nivo edukacije stanovništva, ali i uvedu neke restriktivne mere za one koji se ne pridržavaju zakona.

- Zakoni moraju biti jasno definisani i moraju biti sprovedene edukativne mere, da stanovništvo što manje pravi određene negativne efekte, da postane samosvesno da nešto ne treba i ne može raditi u prostoru, ali treba i uvesti određene restriktivne mere, pre svega kažnjavanje. Takođe, ekološka policija treba da radi malo više, jer čini mi se da je to nekad jedino rešenje ako hoćemo da u potpunosti uspostavimo sistem, ali neko se u vlasti mora uhvatiti u koštac sa tim problemima - kaže Hrelja.

Podseća da ima određeni broj studenata u ovoj oblasti koji su završili studije i koji su kvalifikovani da rade svoj posao na najbolji mogući način, ali da ne nailaze na odobravanje od lokalnih vlasti kada je reč o zapošljavanju.

- Znamo da je ranije proveden proces nekog stranačkog zapošljavanja i onda je nekvalifikovana, nestručna radna snaga koja se tiče regionalnog, prostornog planiranja i zaštite životne sredine zaposlena u određenim institucijama, agencijama. Vlasti moraju uvideti važnost stručnih kadrova koje zapošljavaju jer će nam se to vratiti, a vidimo kroz ovaj primer kako nam se vratilo. Na primer, ne može sada neko nestručan da dozvoli da se gradi neki objekat jer on ne zna kakve će ta gradnja imati reperkusije po prostor, hoće li možda izazvati katastrofe u budućnosti. Dakle, treba neko ko je stručan da vrši procenu stanja i nekih budućih procesa koji će se dešavati u prirodnoj sredini - rekao je Hrelja.

Kako se u Austriji odnedavno počeo primenjivati sistem upozorenja na poplave AT Alert, mišljenja je da bi isti možda trebao biti dostupan i u Bosni i Hercegovini.

- Možda je jedna od opcija da se putem mobilnih uređaja dobije neka informacija, tipa da se očekuje veća količina padavina, da ljudi obrate pažnju i onda neće spavati ako je potrebno celu noć, imaće pažnju kako ne bi bilo nekih negativnih efekata koji bi se mogli negativno odraziti i po njihovo zdravlje, život i imovinu - zaključuje Hrelja.

Izvor: Srbija Danas/Al Jazeera