ISPOVEST SOFIJE KOJA STUDIRA I ZARAĐUJE OD SEKSA: Uzimam 100 evra po satu, ali ja nisam prostitutka

- Mrzim reč prostitutka - kada pomisliš na prostitutku pomisliš na nekog na ulici ko izaziva zgražavanje prolaznika i ko je javna smetnja. Ja to nisam: studiram, volontiram, ne drogiram se. Normalna sam osoba – priča Sofija, 22-godišnja studentkinja koja fakultet plaća seksualnim radom.

Sebe definiše kao eskort pratnju. Studentska stipendija ne pokriva joj smeštaj i troškove života, a intenzivne petogodišnje studije joj ne dozvoljavaju da radi u normalnim smenama.

Sofija je imala 19 kad je imala svog prvog klijenta:

- Bila sam mlada, nisam imala pojma. Da budem iskrena, na početku nemaš pojma šta radiš. Dala sam oglas na stranici za odrasle gde mogu da se dobijaju povratne informacije od ostalih devojaka i da se izabre klijent - priseća se ona.

- Uz pomoć informacija koje dobijem pokušavam da utvrdim koji su opasni klijenti.

Ali i mušterije njoj pišu poruke kako bi izrazili svoje interesovanje i dogovorili sa njom vreme sastanka.

- Dobijam puno čudnih zahteva. Pre sastanka klijenti opišu šta žele, a ti kažeš želiš li to uraditi ili ne. I nadaš se da su obratili pažnju na to, ali obično to ne učine. Nema tu sigurnosti. Možeš proveriti svaki korak kako bi se uverio da ćeš biti OK, ali to ipak ne funkcioniše na taj način. Nekad misliš da je sve u redu, a nije. To je deo posla, rizik.

Kada joj jednom klijent nije dao da ode, odlučila je, kaže, da se time više neće baviti. No kad je prestala, našla se u finansijskim problemima, i ipak se vratila poslu u seksualnoj industriji. Kaže da je ljuti način na koji ljudi pričaju o seksualnim radnicama.

- Recimo da radim za sto evra po satu (oko 12 000 dinara). To zvuči puno, ali srećem se s pravim se*onja. Da, to je 100 evra po satu, ali možda ćeš o tom satu razmišljati naredni mesec. Puno njih mi se ne sviđa. Pitam se šta ih je nateralo da me plate. Oprezna sam. Ako su puno stariji od mene zanima me zašto ne viđaju žene svojih godina - objašnjava Sofi.

Svoj posao prilagođava obvezama na fakultetu te nekada ne viđa klijente nedeljama ako ima neki ispit. Svoj posao strogo odvaja od studiranja.

- Na fakultetu sam upoznala svoje najbolje prijatelje, ali verujem da me ne bi gledali na isti način kad bi znali čime se bavim. Niko od mojih prijatelja i porodice ne zna - priča Sofi i objašnjava kako joj je teško da bude u emotivnoj vezi pa se ni ne trudi da je započne:

- Postoje momci koji mi se sviđaju, no trenutno nije moguće da imam išta sa njima. To nije u redu i ne bi to prihvatili. Obaviš to, dobiješ novac i nastaviš sa životom - zaključuje Sofi, koja namerava da prestane da se bavi time kad završi fakultet.

- Sada su mi potrebni ti klijenti, ali oni mi se ne sviđaju. Uopše. Pretvaram se da mi se sviđaju. Sat vremena prođe i oni odu - završava svoju priču Sofi.