SUTRA PRAVOSLAVNI VERNICI OBELEŽAVAJU OVAJ PRAZNIK POSVEĆEN MRTVIMA: Izlazi se na groblje i pali se određeni broj SVEĆA
Na Zadušnice u mnogim mestima iznosi se hrana na groblje. Ta hrana se deli sa ljudima koji posećuju groblje uz pominjanje za spas duše pokojnika
Pravoslavni vernici sutra obeležavaju jedan od četiri najveća praznika posvećena mrtvima - Mitrovske zadušnice. Praznik pada uoči dana Svetog velikomučenika Dimitrija zbog čega se zadušnice i nazivaju Mitrovske.
PA SE VI LEČITE IVERMEKTINOM: U kovid bolnici "Karaburma" sve više onih koji su koristili lek za stoku
Ako planirate da radite BRZI ANTIGENSKI TEST zbog kovid propusnice o OVOME MORATE VODITI RAČUNA
Na zadušnice se u pravoslavnim crkvama služi sveta liturgija i parastos na kom sveštenik vinom preliva žito, a posle službe ljudi obilaze groblja. Na grobovima se pale sveće, a sveštenici obavljaju pojedinačne parastose i čitaju molitve za umrle. Ako nije moguće otići na grob pokojnika njima se služi pomen u crkvi.
Prema učenju Crkve na zadušnice se vernici mole u hramovima i na grobljima za pokoj duša umrlih, a čine i milostinju. Zadušnice uvek padaju u subotu, kad se organizuju i bogosluženja posvećena upokojenima, jer je Hristos dan uoči Vaskrsenja, koje se uvek slavi u nedelju, proveo u grobu. U crkvi se na zadušnice pominju i reči jednog od najvećih hriščanskih bogoslova Svetog Jovana Zlatoustog:
Na Zadušnice u mnogim mestima iznosi se hrana na groblje. Ta hrana se deli sa ljudima koji posećuju groblje uz pominjanje za spas duše pokojnika.
Sem što se iznosi hrana na groblje, u nekim mestima i sveštenik dolazi da drži opelo upokojenima. Tada ukućani uzimaju po neko zrno i bacaju ga na zemlju uz reči: "Večnaja pamjat, laka mu zemlja." U nekim krajevima ne izlazi se na groblje, već se Zadušnice obeležavaju postavljanjem trpeze u kući, a opelo za pokojnikovu dušu i spas na onom svetu održava se u crkvi. Tom prilikom domaćin donosi na papiru zabeležena imena svojih pokojnih predaka kako bi svako od njih bio pomenut u molitvi.
Molitva za pokojne
Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni, i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotimično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju.
I useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim Tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu.
Jer si Ti život, i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste, Bože naš, i Tebi slavu uznosimo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim, i Blagim, i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i uvekove vekova. Amin
Srbi običavaju da hranu koja se na Zadušnice nosi na groblje spremaju isključivo žene. Zadušnice nikad ne padaju u vreme posta, niti u posne dane u toku nedelje nego isključivo subotom. Za taj dan peku se kolači od belog brašna - prosfore, iznose se rakija, pivo, vino, voda, a u nekim krajevima i žito. Na groblje se poziva i sveštenik da tamjanom okadi grob.
Na groblje se nosi samo onoliko sveća koliko se pokojnih pominje. U različitim krajevima Srbije na groblje se iznosi različita hrana - ponegde su to pita, pecivo, kafa, voda, a ponegde pečenje i kuvana jaja. Valja se, kaže narod, poslužiti makar jednim zalogajem, a to važi za svu rodbinu koja je došla. Ukoliko grobu priđe neko sa strane, ponudi se da uzme hranu iako je tuđ - na taj dan se niko ne odbija. Srbi veruju da je veliki greh ako se na Zadušnice neko na groblju odbije ili, daleko bilo, otera od groba.
