SVAKI PUT KAD TO IZGOVORITE NEKOM - PRAVITE GREŠKU! Propust u srpskom jeziku koji izaziva "bes" mnogih (FOTO)
Jednima zvuči smešno i glupo, drugi se pitaju ko je zadužen za te "promene" i divan srpski jezik čini nakaradnim
Svaki put kad izgovorite nekom: "Razumi me" - pravite grešku. Gramatičku.
DA LI SU PROSLAVE I LETOVANJA OVE GODINE REALNA PRIČA? Dr Tiodorović donosi vesti koje se neće svima dopasti
DISCIPLINA POPUŠTA, GRAĐANI SU SVE OPUŠTENIJI: Nagli skok broja obolelih donosi rigoroznije mere u Srbiji?
SRBIJA DOBIJA BORBU PROTIV SUROVE KORONE! Vakcinisano više od 800.000 ljudi, pohvale stižu sa svih strana
- Imperativ glagola razumeti je razumej, razumejmo, razumejte (ijek. razumij, razumijmo, razumijte) a ne razumi i sl. - objavila je stranica Dnevna doza pravopisa, pozivajući se na izvor, Normativnu gramatiku srpskog jezika Matice srpske (2014).
I izazvala "bes i nevericu" mnogih.
Jednima zvuči smešno i glupo, drugi se pitaju ko je zadužen za te "promene" i divan srpski jezik čini nakaradnim, bez smisla i logike, treći su ljuti, jer misle da se neko šali s njima, jer niko tako ne govori… Ipak, to ne znači da nije pravilno.
Čak je i Ivan Klajn jednu od svojih kolumni u NIN-u posvetio imperativu od razumeti i objasnio zašto je greška tako uobičajena.
- Pogrešno "razumi", "razumite" verovatno se javlja pod uticajem drugog glagola, urazumiti (se), koji ima sasvim drugu promenu, jer je izveden (od imenice razum) nastavcima -iti, ‑im, dok razumeti ima nastavke -eti, -em. Glagola sa ovim nastavcima nema mnogo. Pored umeti (od koga je putem prefiksa izvedeno i razumeti), tu spadaju i smeti, uspeti, prispeti, dospeti, naspeti, snabdeti. Svi oni označavaju neka stanja ili ishode, pre nego voljne radnje, tako da im imperativ gotovo i ne treba. Gotovo jedini izuzetak je snabdeti (se) - snabdej (se). Katkad se čuje i imperativ od umeti (npr. "Umejmo da se snađemo"), ali teško da bi iko upotrebio uspej, dospej i slično, mada takvi oblici zvanično postoje. Glagol smeti, zajedno sa moći, morati, hteti, spada u modalne glagole, koji imperativa i nemaju - piše Klajn i dodaje da"u neku ruku je i dobro što tako malo njih ima imperativ, jer u onome čega nema ne možete pogrešiti".
U neku ruku je i dobro što tako malo njih ima imperativ, jer u onome čega nema ne možete pogrešiti. Gore je kad se greške javljaju u obliku koji ima svaki nesvršeni glagol, kao što je glagolski prilog glagola na -avati i -ivati. Još 1964. godine Mihailo Stevanović je u svojoj velikoj gramatici pisao: "Glagolski prilog sadašnji... se dobija kad se na oblik 3. l. mn. prezenta doda nastavak -ći. Zato se: poznavajući, priznavajući, upoznavajući, predavajući i sl. oblici ne mogu smatrati književnim, jer 3. l. prezenta nije poznavaju već poznaju."
